Udruženje poljoprivrednika „Novoseljanski paori” iz Banatskog Novog Sela, po drugi put za dva meseca obraća se ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću.
Između ostalog tražili su razgovor i sučeljavanje o aktuelnim pitanjima. Do danas do toga nije došlo. Pismo o nizu otvorenih pitanja pročitajte u celini:
„Zakon o poljoprivrednom zemljištu trebalo bi da poboljša položaj malih i srednjih poljoprivrednika, ali on zapravo daje prioritet stranim i domaćim investitorima i velikoposednicima. Uz dobru volju države on se može dopuniti i izmeniti tako da štiti upravo one kojima je pomoć i zaštita države najpotrebnija, a to su mala i srednja gazdinstva.
Prioritet države moraju biti upravo ta mala i srednja gazdinstva, jer je njih najviše i od njih zavisi opstanak sela i stabilnost države. U 631.000 poljoprivrednih gazdinstava trenutno radi oko 1.442.000 članova gazdinstava i stalno zaposlenih. U Srbiji, kao i u mnogim zemljama EU najbrojnija su mala porodična gazdinstva sa prosečno 5,44 hektara i od ukupnog poljoprivrednog zemljišta od 3,86 mil. hektara oni obrađuju 82 %.
Direktno od poljoprivrede živi i radi oko 1,5 mil. stanovnika, dok indirektno još najmanje milion, odnosno veliki broj privrednika na selu i mnoga preduzeća po gradovima koja se bave prehranom. Još jedna prednost domaće poljoprivrede je što skoro celokupnu zaradu mali i srednji poljoprivrednici potroše i ostave u Srbiji, dok bi strani investitori na razne načine najveći deo novca izneli iz Srbije. Takođe bi se sačuvao suverenitet u proizvodnji hrane i država ne bi ni od koga zavisila. Dugoročno gledano, jačanje porodičnih gazdistava može biti zamajac za pokretanje velikog dela privrede u Srbiji čime i država jača, dok uvođenjem stranih investitora, stranaca i domaćih tajkuna u državno zemljište i poljoprivredu može negativno da utiče na privredu zbog drastičnog smanjenja stalno zaposlenih u poljoprivredi ( velike kompanije bi obrađivale velike parcele sa velikom mehanizacijom), odliv novca iz Srbije, slabljenje celokupne privrede zbog siromašenja jednog dela stanovništva. Kada se uporede i sagledaju svi aspekti lako se dolazi do zaključka da je ukupna korist od stranih investitora zapošljavanjem, naplatom poreza i ostalih dadžbina, kratkoročna, minimalna i zanemarljiva u odnosu na ukupnu i dugoročnu korist koju stanovništvo i država ima od malih i srednjih porodičnih gazdinstava. Da naglasimo da evropske države sa najuspešnijom poljoprivredom daju prioritet i najveću podršku upravo malim i srednjim gazdinstvima i domaćoj poljoprivredi, a ne stranim investitorima. U državama gde je zbog nečijeg interesa domaća poljoprivreda zapostavljena i dovedena do ruba propasti tu je i prilika za strane investitore i multinacionalne kompanije da jeftino kupuju poljoprivredno zemljište, kao što je bio slučaj u Rumuniji. Dokaz koliko je nekim državama stalo do ovog resursa je na primer Mađarska koja daje svojim državljanima određena bespovratna sredstva za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i u okolnim državama, dok je istovremeno referendumom izglasala i ustavom zabranila prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima.
Domaći poljoprivrednici ne mogu da konkurišu strancima i stranim investitorima koji dobijaju bespovratna sredstva od svojih država za kupovinu poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Ne zaboravite da se zemlja prodaje samo jednom.
Ne vidimo ni razloga ni potrebe za dovođenje stranih investitora u domaću poljoprivredu, jer time će se još više malih i srednjih gazdinstava “ugasiti”. Povoljnosti koje se nude stranim investitorima preusmeriti i ponuditi domaćim poljoprivrednicima, što bi uz dobre podsticaje bilo dovoljno za unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
Ako država želi iskreno da pomogne malim i srednjim gazdinstvima, kao deo rešenja za bolji položaj i konkurentnost poljoprivrednika smatramo da je potrebno sledeće:
1. Za početak vratiti subvencije na nivo 2015. godine u iznosu od 12.000 din./ha i davati gorivo bez akciza i pdv-a;
2. Uskladiti tržišne cene sa berzama u okruženju;
3. Uskladiti cene repromaterijala sa cenama u okruženju i osloboditi pdv-a;
4. Omogućiti poljoprivrednim gazdinstvima izvoz poljoprivrednih proizvoda što bi dodatno uskladilo tržišne cene sa onima u okruženju;
5. Dati malim poljoprivrednicima koji obrađuju do 30 hektara mogućnost da posle restitucije kupe od države do 20 hektara zemlje sa subvencionisanim kreditom do 20 godina, a da garancija za kredit bude ta zemlja;
6. Dati mladim do 40 godina koji su na birou i planiraju ili počinju da se bave poljoprivredom bespovratno do 10.000 evra za samozapošljavanje pod uslovom da poseduju poljoprivredno zemljište i da im poljoprivreda bude osnovna delatnost u narednih najmanje 5 godina. Ta sredstva bi se utrošila za kupovinu nove ili polovne mehanizacije i investicije u proizvodnju. Poređenja radi, pojedine države u regionu daju i do 50.000 evra podsticaja mladima koji počinju da se bave poljoprivredom i žele da ostanu na selu;
7. Ograničiti posed zemlje na 400 hektara, a onima koji već poseduju više od 400 hektara višestruko povećati porez na ekstra dobit i zemljište koje prelazi tih 400 hektara;
8. Da se stočarima od ukupne površine koja im sleduje po pravu prečeg zakupa odbije poljoprivredno zemljište u njihovom vlasništvu i ono pod zakupom. Takođe da se ograniči zakup po uslovnom grlu za govedarstvo na 200, a za svinjarstvo na 10.000 tovljenika. Stočarima dati prioritet na višegodišnji zakup parcela većih od 30 hektara;
9. Sredstva koja se daju strancima za podsticaje i investicije u stočarstvu i ratarstvu preusmeriti na domaće manje i srednje stočare i ratare i njima dati prioritet;
10. U zakonu o poljoprivrednom zemljištu jasno i nedvosmisleno zabraniti prodaju zemlje strancima i ustavom garantovati da stranac nikad ne može da poseduje u vlasništvu bilo kakav prirodni resurs kao na primer: poljoprivredno zemljište, izvore vode, rudna bogatstva i sl. U krajnjem slučaju koristiti primer Mađarske i sprovesti referendum;
11. Limitirati površine koje se izdaju u jednoj K.O. po pravu prečega i za investitore na najviše 50 % od ukupnog poljoprivrednog zemljišta koje se daje u zakup. Ograničiti u prvom krugu licitacije koliko pojedinac može da zakupi na najviše 30 hektara.
Eventualno dozvoliti davanje u zakup državnog zemljišta do 10 hektara najviše do 3 godine strancima koji žive najmanje 5 godina u Srbiji u datoj katastarskoj opštini;
12. Voditi računa o ekologiji i dati prioritet zdravim poljoprivrednim proizvodima tako što će se kontrolisati nivo zagađenja pesticidima u zemljištima i vodi, davati podsticaje za organsku proizvodnju i zabraniti uzgoj i promet GMO proizvoda u svakom obliku.
Pasivnost države i mere koje se trenutno (ne)preduzimaju i nedostatak podsticaja očigledno slabe mala i srednja gazdinstva koja se bave i ratarstvom i stočarstvom. Uništavanje stočnog fonda je direktna posledica primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU. Pristankom Srbije na „slobodnu“ trgovinu uvezeni su jeftini proizvodi često i sumnjivog kvaliteta, koje niko nije kontrolisao, što je dovelo do propadanja domaćeg stočarstva.
Posle drastičnog smanjenja direktnih subvencija i nerealnih cena poljoprivrednih proizvoda ratari su u sličnoj situaciji kao i stočari. Zbog male cene poljoprivrednih proizvoda i simboličnih subvencija od 33 evra/ha u odnosu na okruženje gde je prosek subvencija preko 200 evra/ha naše mogućnosti za unapređenje proizvodnje su minimalne. Agrarna politika države je katastrofalna po mala i srednja gazdinstva koja dobijaju “mrvice”, dok na drugoj strani malobrojni “tajkuni” i velikoposednici kroz povraćaje za mehanizaciju i investicije koriste veći deo agrarnog budžeta.
Pored navedenih problema, država umesto da podstiče i štiti domaće poljoprivrednike dovodi i subvencioniše strane investitore u vidu raznih moćnih multinacionalnih kompanija koji nam sve više “otimaju” ovaj dragoceni resurs – plodne oranice. Te kompanije su toliko moćne da u roku od desetak godina mogu kupiti sve oranice u Vojvodini. Smatramo da se to ne sme dopustiti ni po koju cenu, ni za čiji interes i ni pod kakvim izgovorom.
Ako se ovaj trend nastavi stiče se utisak da država priprema teren za strane investitore kao što je Tenis ili Al Dahra. Postepenim uništavanjem poljoprivrednika u Srbiji opstaće samo veliki domaći proizvođači. Tako će strani investitori i kompanije u budućnosti dobiti veliki prostor u srpskoj poljoprivredi ako im se bude dozvolila kupovina poljoprivrednog zemljišta, a putem komasacija dobijaće i velike parcele poljoprivrednog zemljišta.
Mislimo da je vreme da se država okrene domaćem poljoprivredniku, jer znamo da kad je seljak jak i država je jaka, i jedina održiva poljoprivreda je domaća poljoprivreda.
Spremni smo da se udružujemo i sarađujemo sa svima po bilo kom pitanju za dobrobit i opstanak poljoprivrednika i unapređenje sela.”
Izvor: Agroservis
