– Predloženi budžet Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za 2015. iznosi 41,3 milijardu dinara, što će biti oko deset odsto manje nego što je
izdvojeno za ovu godinu.
Zahtevi paora da se ne smanjuju subvencije nisu prošli – izjavila je ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković. – Zbog manjeg budžeta, dogodine će biti smanjeni tekući troškovi, plate zaposlenih, ali i ukupan iznos subvencija u agraru.
Potvrdila je da će se, zarad racionalnijeg trošenja buyetskih para, dogodine subvencionisati poljoprivredne površine do 20 hektara, ali ne i državno zemljište.To što će se premirati najviše 20 hektara znači da će bez pomoći iz agrarne kase ostati oko 18.000 gazdinstava od ukupno 631.552, koliko ih ima po popisu poljoprivrede. Pomenimo, više od stotinu hektara u Srbiji ima 1.851 domaćinstvo, ali takvi ni sada ne primaju subvencije za njive. Elem, izdvajanje gazdinstava s više od 20 hektara iz sistema subvencionisanja znači da nisu uslišeni predlozi poljoprivrednih udruženja da se premije ne ograničavaju na taj način.
– Nikakvog opravdanja nema za to što nam rade. Nije to samo sad tako već u poslednjih deset godina, i više. Zapravo, ne zna se ko sve dobija novac iz agrarne kase, ko se sve vodi pod poljoprivredom. Izgleda da su opravdane naše sumnje da je vrlo mnogo ubačenih, koji bez osnova koriste novac namenjen poljoprivrednicima – kaže za naš list poljoprivrednik iz Žednika Miroslav Ivković, dodajući da je za paore nepoznanica funkcionisanje veterinarske službe, ne zna se ni gde nestaje novac koji se naplaćuje od fitosanitarnih pregleda, od zaštite bilja… – Ali, najštetnije po nas je to što mnogi prerađivači na neki način dolaze do novca namenjenog poljoprivrednicima. Verovatno bi agrarna kasa bila dovoljna za nas kada tih kanala odliva novca ne bi bilo i kada bi se pravilno rasporedila.
Ivković, ali i poljoprivrednici, mahom najveću zamerku imaju na nedoslednost agrarne politike. Stalne promene u njoj – jedina su konstanta. – Ako smo prethodnih godina motivisani da budemo robni proizvođači i da uvećavamo posede do stotinu hektara, za koliko su nam davali premije, zašto nas sada kažnjavaju? Kakva je to predvidljivost u poljoprivredi ako menjamo zakon svake godine? Kako možemo napraviti biznis-plan ako se svake godine menja sistem subvencionisanja? Pa i plodored je pet godina! Dobijamo kredit na osnovu biznis-plana, a država očas posla promeni uslove – naglašava Ivković.
Nadležni pak objašnjavaju da u raspodeli niko neće biti oštećen jer i ovi koji su do sada dobijali za 100 hektara, a sada će dobijati za 20, od jeseni će moći da konkurišu za novac iz predpristupnih fondova (IPARD). Iz tog izvora 175 miliona evra trebalo bi da počnu da se koriste do kraja sledeće godine.Takođe, vele da je od velike pomoći paorima i Zakon o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, koji je usvojen 25. novembra.
– Taj dokument omogućiće poljoprivrednicima da na lakši i povoljniji način dođu do novca. Taj zakon je deo projekta Ministarstva poljoprivrede, Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoju i ima za cilj da se uspostavi stabilan sistem finansiranja, koji će omogućiti poljoprivrednicima da na lakši i povoljniji način dođu do novca onda kada im je on najpotrebniji, a to je pred setvu ratarskih kultura – istakla je ministarka. – Radi se o kratkoročnim sredstvima, kreditori će moći da budu komercijalne banke i prerađivači, a korisnici će kredit, po ugovoru s poveriocima, vraćati u novcu ili robi.
S. Gluščević
Država na strani malih
Ministarka Snežana Bogosavljević Bošković rekla je da su, izuzev ograničenja od 20 hektara i izuzimanja državnih njiva iz premiranja, sve ostale mere agrarne politike ostale iste, uključujući i premije za mleko, a uvode se i dve nove mere kao podsticaj razvoju stočarstva.
– U kontekstu mera štednje i racionalnog trošenja, stimulisaćemo razvoj stočarstva, a biće zaštićeni i mali proizvođači s posedom do 20 hektara – napomenula je ona.
Izvor: dnevnik.rs
