Najvažniji uslov za uspešno gajenje postrnih i naknadnih useva jesu padavine, odnosno navodnjavanje. Međutim, ponekad se i bez navodnjavanja
mogu postići dobri rezultati, ako su vremenske prilike povoljne, ili ako se posle žetve (berbe) glavnog useva brzo i pravilno odreaguje odgovarajućom agrotehnikom.
Dolazi period kada mnogi proizvođači razmišljaju o mogućnostima da svoje njive iskoriste racionalnije, te posle žetve/berbe ranih preduseva obave postrnu setvu i time ostvare dve žetve u godini.
Većina ratara upoznata je s prednostima, ali i rizicima koje nosi postrna setva. Nije na odmet, međutim, podsetiti se ponovo nekih osnovnih principa, jer ovakva proizvodnja može biti unosna i značajno povećati godišnje prihode, ne samo povrtara i proizvođača stočne hrane, već i ratara.
Najpre treba istaći da se postrnom setvom racionalno iskorišćavaju poljoprivredne površine, koje posle ubiranja glavnog useva ostaju nezasejane. Zna se da golo, nezasejano i posebno duže neobrađeno zemljište vrlo brzo gubi vlagu, što je čest slučaj na našim zemljištima, naročito u godinama s malo padavina. Drugi slučaj je da se u vlažnijim godinama nezasejano zemljište vrlo brzo zakorovi, te opet nastaju značajnije štete.
Dakle, ograničavajući faktor postrne setve u našim uslovima su padavine, kojih u tom periodu obično ima znatno manje nego što je potrebno za rast i razviće biljaka. Usled toga, ovakva proizvodnja, posebno u slučaju nedostatka padavina koji se proteže još iz prethodnih meseci, nosi veliki rizik i teško je izvodiva bez navodnjavanja.
Temperaturni uslovi u ovom periodu, ukoliko nisu praćeni i jakim vodnim deficitom, odnosno vazdušnom i zemljišnom sušom, u našim klimatskim uslovima su uglavnom odgovarajući, a broj dana do prvih mrazeva može da zadovolji potrebe vrlo ranih i ranih sorti i hibrida ratarskih i povrtarskih biljaka.
U ratarsko-povrtarskoj proizvodnji mnogi usevi imaju sorte i hibride kratke vegetacije, što omogućava da sve površine sa kojih se do polovine jula skidaju ili žanju usevi, mogu se iskoristiti za proizvodnju drugog useva u istoj godini. Drugu ili postrnu proizvodnju moguće je ostvariti jedino u uslovima navodnjavanja i sve površine u sistemima za navodnjavanje na kojima prvi usev završava vegetaciju do 15. jula treba koristiti za proizvodnju drugog useva. To će doprineti boljem korišćenju zemljišta i sistema za navodnjavanje i većem dohotku gazdinstva.
U intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji treba poštovati pravilo da u sistemima za navodnjavanje zemljište treba da je neprekidno pod nekim usevom, tako da se mogu ostvariti dve do dve i po ili tri žetve godišnje (proizvodnja međuuseva između dva glavna useva). U postrnoj setvi kukuruz za silažu treba sejati do 15. jula, kako bi mogao da formira klip i dospe do mlečne ili voštane zrelosti i takva proizvodnja može se izvoditi u svim našim područjima do kasno u jesen, odnosno do prvih mrazeva.
Za zelenu masu u postrnoj setvi mogu se gajiti biljke za ishranu stoke kao krmni sirak, krmni kelj, stočni grašak, stočna repa, kao i soja i suncokret.
Veći broj povrtarskih biljaka ima kratku vegetaciju pa se sa uspehom mogu gajiti posle žetve pšenice. Obim proizvodnje zavisi od slobodnih površina, potreba za tim proizvodima i uslova gajenja. Na većim površinama se uglavnom proizvodi kupus, krastavac, boranija i cvekla, a na manjim salata, spanać, rotkvice i dr. Proizvodnja ovog povrća u postrnoj setvi je vrlo značajna, jer se ostvaruju visoki prinosi dobrog kvaliteta.
Proizvodnja soje u postrnoj setvi je takođe vrlo značajna. Setvom od 10. jula, sorte kratke vegetacije (000, 00 i 0 grupe zrenja) mogu da ostvare prinose između dve i tri tone po ha, a setvom krajem juna i do 4 tone. Postrna soja može se navodnjavati kao i u redovnoj setvi, kišenjem, kišnim krilima, tifonom ili širokozahvatnim mašinama.
U postrnoj setvi mora se strogo poštovati predviđeni zalivni režim. U periodu visokih temperatura vazduha površinski sloj zemljišta se brzo isušuje pa treba zalivati po turnusima. Turnusi u periodu nicanja i ukorenjavanja, kao i na početku porasta biljaka, ne treba da su duži od 3 do 5 dana, sa zalivnom normom od 20 do 30 mm. Porastom biljaka turnusi treba da su duži, a zalivne norme veće. Zalivanje ne treba prekidati do završetka nalivanja zrna ili plodova, mada treba uzimati u obzir padavine kada ih ima.
Autor: Valentina Aleksić, dipl. inž. melioracija zemljišta i voda
psss.rs
