Žetva pšenice bliži se kraju, a procene o prinosu su sve veće. Finansijski oslabljeni ratari što pre žele da dođu do prvog godišnjeg prihoda, pa svoju pšenicu uglavnom odmah prodaju.
Posledica je niska cena koja ne pokriva troškove ulaganja.
Procenjuje se da će se oko 600.000 hektara ove godine biti požnjeveno više od tri miliona tona pšenice, uz prosečan prinos veći od pet tona. Tome se najviše raduju otkupljivači i trgovci, jer je na Produktnoj berzi u Novom Sadu u petak, sa klauzulom kvaliteta, pšenica prodavana za svega 14,70 dinara za kilogram, što, kako kaže poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela Zoran Jakšić, ni sa najvećim prinosom ne pokriva troškove proizvodnje.
– Kod nas je praksa već duži niz godina da robu sa naših njiva predajemo, a da ne znamo nikakve uslove, ni skladištenje, ni cene – kaže Jakšić.
S obzirom da je aktuelna cena kukuruza bez poreza 20 dinara, očekuje se da će značajan deo ovogodišnjeg roda pšenice završiti kao stočna hrana. To potvrđuje uzgajivač svinja iz Badovinaca Milan Ružić.
– Pšenicu sam plaćao 17 i po dinara, telkel, međutim sad može da se kupi mnogo jeftinija, ali nema veze. U svakom slučaju, jeftinija je od kukuruza.
Bez obzira na to, ostaće veliki tržišni višak, pogotovo ako je tačna tvrdnja direktorke Departmana za ratarstvo i povrtarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Dragane Latković da nisu tačni zvanični podaci o domaćim potrebama za pšenicom. Prema njenim saznanjima, mi za hleb trošimo 900.000 tona, a ne 1,5 miliona ili čak više.
– Ono što ja želim da kažem jeste da je potrošnja hleba u Srbiji po glavi stanovnika pala, što znači, da smo mi jedna siromašna zemlja i imamo višak pšenice – rekla je prof. dr Dragana Latković.
Izlaz za ratare je skladištenje i prodaja pšenice kada joj je najveća cena, ali agrarni analitičar Čedomir Keco ukazuje da nijedan silos nije u vlasništvu seljaka.
– Moramo imati skladišni prostor u vidu javnih skladišta, sopstvenih skladišta ili nekih ortačkih skladišta i da ratari špekulišu kada će prodati pšenicu. Višak pšenice u svetu ne daje nam optimizam za brzu i povoljnu prodaju – mišljenja je Čedomir Keco.
Drugi put ka profitabilnoj proizvodnji pšenice je uzgoj sorti koje daju najkvalitetnije zrno i povećanje prinosa, ali prema analizi stručnjaka novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, samo 5.000 gazdinstava u ovu proizvodnju ulazi sa tržišnim motivom, dok njih stotinu hiljada pšenicu seje isključivo zbog plodoreda. To je stanje sa kojim već decenijama ačunaju i država i trgovci.
Izvor: Radio Beograd (Petar Kočić)/AgroServis
