Šta sve vršački vinogradari nisu učinili da spasu ovogodišnji rod grožđa od raznih bolesti i propadanja, ali su ekstremno loši vremenski uslovi bili „jači“ od njihovih napora,
što će neminovno uticati i na kvalitet vina koja ćemo piti sledeće godine.
Veliki broj kišnih dana od maja do septembra pogodovao je razvoju plamenjače, pepelnice i botritisa, što je uticalo na to da berba počne petnaestak dana kasnije, a prinosi ponegde budu čak i duplo manji od očekivanog. Zato će i vina biti manje na domaćem tržištu, ali vinari tvrde da će ono ipak biti zadovoljavajućeg kvaliteta.
Vrščanin Milan Marinković ističe da u poslednje dve decenije, koliko se bavi ovim poslom, nikada nije bila tako teška godina. Kaže, nisu se vinogradi ranije tako kvarili, niti je bilo toliko bolesti. Sada, uprkos pravovremenoj zaštiti, koju su radili više puta nego obično, nije se moglo izbeći ono najgore. Što se tiče pojedinih sorti, prinosi su bukvalno – nikakvi.
-Najviše mi je žao rajnskog rizlinga, koji je svuda stradao. Ne znam da li je iko uspeo da ga obere. Ako i jeste, onda su ga brali dok je još bio prilično zelen, a oni koji su čekali da sazri, njima je propao. Zato ove godine sigurno neće biti dobrog vina od te sorte, priča Marinković, koji obrađuje oko 2,5 hektara vinograda, a ostatak grožđa otkupljuje.
Zbog lošeg kvaliteta zrna, u pojedinim vinogradima tog kraja podbacile su i frankovka i crni burgundac, pa su vinari bili primorani da od njih prave roze. Od grožđa koje nije moglo da se iskoristi za vino, napraviće rakiju, a ima i određenih količina koje uopšte nisu mogle da se iskoriste.
-Ono što je skroz lošeg kvaliteta, niko nije ni brao, jer im se nije isplatilo. To je samo skidano sa grana i bacano na zemlju, zbog čega su mnogi vinogradari na velikom gubitku. Ali, takva je godina i na to se nije moglo mnogo uticati. Zato će ovogodišnjeg vina, osim što će biti lošijeg kvaliteta, biti i osetno manje na tržištu, a videćemo kakva će se cena formirati, kaže Stevica Deđanski iz udruženja vinogradara i vinara „Vinsko selo“ iz Gudurice, inače „najvinogradarskijeg“ sela u Srbiji, koje okružuje više od 1.000 hektara plantaža vinove loze.
Naviknuti samo na dobro vino, vinari iz vršačkog kraja su svesno pravili manje količine ovog pića, jer su koristili samo grožđe čiji kvalitet zadovoljava standarde. Oslanjajući se na zalihe, kažu da će nekako uspeti da zadovolje potrebe svojih kupaca, uglavnom ugostiteljskih objekata. Sada im predstoji da vinograde dobro pripreme za narednu sezonu i da se nadaju da će ona biti daleko bolja od sadašnje.
Tekst: Jelena Jovanović
Autor: eVršac
