Facelija – Phacelia tanacetifolia je jednogodišnja biljka poreklom iz Amerike (Kalifornije). U Evropi su početkom 19. veka počeli da je gaje kao ukrasnu i
medonosnu biljku.
Može se gajiti kao jara, ozima, ali i kao postrni usev. Kod nas bi mogla da se gaji kao ozimi usev jedino ako su blage zime. Gaji se zbog obilnog i dugog cvetanja kao ukrasna ili medonosna biljka. Može se gajiti i zbog zeljenišnog đubrenja, silaže, sena, zelene krme…
Facelija se takođe smatra nematocidnom biljkom pa je veoma pogodna za očuvanje pedohigijene tla. Takođe se facelija u poslednje vreme gaji za akumulaciju azota, i za tu svrhu se seje kao postrni ili naknadni usev, jer tokom svoje vegetacije usvaja oko 150 kg azota po jednom hektaru. To je moguće zato što za relativno kratko vreme formira nadzemnu biljnu masu (3-5 t/ha suve mase). Zbog visokog sadržaje azota posle zaoravanja izuzetno brzo se razgrađuje u zemljištu.
Nema posebnih zahteva u proizvodnji, može se gajiti na svim tipovima zemljišta.
Zbog sitnog semena zahteva dobro pripremljeno zemljište. Seje se na dubini od 1,5 do 2 cm u redove na razmak od 20 cm. Facelija je specifična po osobini, da je klijanje semena inhibirano sunčevim svetlom, zbog čega ono ne sme da ostane na površini. Za setvu se obično koristi od 5 do 10 kg semena po ha.
Najznačajnija vrednost facelije je dugo i obilno cvetanje koje traje i do mesec dana. Stoga je facelija značajan izvor nektara i polena za pčele. U toku vegetacije može osigurati od 100 do 450 kg meda po ha. Produkcija nektara varira u zavisnosti od vremenskih prilika, te su optimalne temperature od 16 do 24 stepeni.
Autor: Vladica Stefanović, dipl. inž.
psss.rs
