Za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju vrlo je važno razvijeno finansijsko tržište, a nedostatak novca u određenom periodu
može da dovede do blokade proizvodnje. Neretko, poljoprivredni proizvođači su prinuđeni da se zadužuju.
„Mi sopstvenog novca imamo sve manje i moramo da se zadužujemo da bismo pokrenuli ciklus proizvodnje. Naša proizvodnja traje minimum godinu dana i često ne možemo da je sami isfinansiramo. Zato je dobra svaka pomoć da zasnujemo proizvodnju na kvalitetan način, da posejemo kvalitetno seme, unesemo dovoljno đubriva i adekvatno zaštitimo useve. Tako ćemo dobiti dobar rod koji će isplatiti troškove finansiranja“, rekao je poljoprivrednik Miroslav Vukov koji je prisustvovao radionici u sklopu Edukativnog karavana „Žetva za setvu“ održanoj u Zrenjaninu.
U okviru radionice predstavljen je Zakon o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje koji je usvojen u novembru 2014. godine, a stupio na snagu 1. juna ove godine.
Zakon o predžetvenom finansiranju izradilo je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Organizacijom Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Cilj zakona je da uspostavi sistem finansiranja koji će omogućiti poljoprivrednicima da na lakši i povoljniji način dođu do novca onda kada im je on najpotrebniji, a to je pre početka poljoprivredne proizvodnje.
Radi se o kratkoročnim sredstvima, kreditori su komercijalne banke, ali i industrija, trgovinske kuće, a poljoprivrednici će dobijena sredstva, prema ugovoru sa poveriocima, vraćati u novcu ili robi.
„Ovaj model finansiranja nije novina, primenjuje se u Brazilu. Mi smo taj koncept preuzeli i prilagodili ga našim potrebama. Osnovna garancija po ovom zakonu je budući rod, odnosno onaj rod koji se finansira. Poljoprivrednik koji nema sredstava može da založi budući rod. To je osnovna novina ovog zakona, što ne znači da i druga obezbeđenja neće biti aktuelna kao i do sada. Zakon reguliše ovu materiju na podroban način, što omogućuje poveriocima i dužnicima, znači i finansijerima i poljoprivrednim proizvođačima, sigurnost, a samim tim i više sredstava. On ne limitira poslovni odnos. To može da bude neki veliki aranžman, znači velike kooperantske firme, a može da bude i između dva fizička lica. To će sve tržište da reguliše“, rekao je Aleksandar Milošević, pravni konsultant EBRD.
Zakon o predžetvenom finansiranju daće pozitivne efekte. Nema razloga da se neko suprotstavi tom zakonu, jer je on dobar i za finansijere, jer dobijaju sigurnost. Sa druge strane, dobar je i za poljoprivredne proizvođače, jer im pruža mogućnost da obezbede jeftinija novčana sredstva, smatra Milošević.
Ugovori o finansiranju proizvodnje registruju se u Agenciji za privredne registre.
„Registracijom ugovora o finansiranju poljoprivredne proizvodnje dobija se na transparentnosti tih ugovora i u svakom momentu i finansijeri i poljoprivrednici mogu da vide koliko je ko zadužen po ugovorima, odnosno ko su lica koja daju finansijska sredstva za finansiranje buduće poljoprivredne proizvodnje“ rekla je predstavnica agencije Branka Mandić.
I povrtari se nadaju da će na ovaj način obezbediti finansijska sredstva za proizvodnju.
„Pratimo sve modele i mogućnosti finansiranja poljoprivredne proizvodnje. Ovo nam je interesantno. Ako smo dobro shvatili ovaj zakon, procenjivaće se vrednost proizvodnje na njivama, i na osnovu te procene dobijaće se kredit. Sredstva se mogu uložiti u repormaterijal ili nešto drugo. Videćemo da li sve što smo čuli možemo, eventualno, da primenimo i na povrtare“, rekao je Đula Madaras, direktor „Carske bašte“.
Edukativni karavan se održava u 15 gradova i opština u Srbiji. Planirane posete gradovima i opštinama. Organizatori su Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu i Evropska banka za obnovu i razvoj.
