Srpska poljoprivreda je početkom oktobra doživela verovatno istorijsku prekretnicu i mada većina poljoprivrednika još uvek nije svesna ove korenite promene, ona se dešava i ništa više neće biti kao ranije.
Radi se, naime, o pokretanju digitalne platforme pod nazivom „Agrosens„, koju je kreirao novosadski institut „Biosens“.
Ova platforma je potpuno besplatna, a poljoprivrednicima će omogućiti da primenom IT tehnologija značajno unaprede i racionalizuju poslovanje.
Pojednostavljeno objašnjeno, svaki poljoprivrednik će moći da kreira svoj korisnički nalog na ovoj platformi, a nakon toga imaće priliku da obeleži parcele koje obrađuje i za njih dobija besplatne precizne meteo-podatke, indeks aktivnosti hlorofila i slično. Na osnovu toga određivaće kada je napovoljnije vreme za obavljanje neke agrotehničke mere. Ova platforma će imati ulogu digitalne knjige polja u koju se na jednostavan način ubacuju svi podaci o izvedenim operacijama na parcelama koji su kasnije u svakom trenutku dostupni korisniku.
Takođe, i stručnoj službi, koja na osnovu njih može da daje preporuke šta je u tom trenutku najoptimalnije raditi. Formiranjem baze podataka poljoprivrednici će moći da dobiju precizne informacije, na primer o tome koje su biljne vrste najisplativije za gajenje na određenom području. Ova platforma je, to treba naglasiti, u stalnom razvoju i neprestano će joj se dodavati novi servisi kako bi korisnici od nje imali što veću korist.
Poljoprivreda pretvorena u podatke
– Kada govorimo o IT tehnologijama u poljoprivredi i „Agrosens“ platformi, treba reći da se radi o novoj ekonomiji, odnosno ekonomiji podataka, jer postaje realnost da podatak koji nije u digitalnom obliku praktično i ne postoji i ne može da se iskoristi za stvaranje dodate vrednosti. Suština nove poljoprivrede je da se sve što može pretvori u podatke kako bi bolje razumeli procese u biljnoj i životinjskoj proizvodnji, ali takođe da bi se ti podaci iskoristili za pravljenje nekih novih servisa i proizvoda, objašnjava prof. dr Vladimir Crnojević, direktor Instituta „Biosens“ i ističe da je platforma „Agrosens“ prvi korak u digitalizaciji poljoprivrede u Srbiji i jedinstveno mesto gde poljoprivrednik, savetodavac, osiguravajuća kuća, banka mogu da dobiju sve potrebne podatke.
Za nešto više od mesec dana koliko platforma postoji već su razvijeni novi servisi i u rad je puštena nova verzija u kojoj će korisnici imati tačan uvid u meteorološke podatke s preciznošću od dva kilometra u odnosu na lokaciju parcele. Platformi je dodat i finansijski aspekt koji omogućava da svako gazdinstvo vodi finansije u onoj meri u kojoj mu je to od interesa. Poljoprivrednici mogu da unose podatke o tome koliko su i kog đubriva uneli u zemljište, koje pesticide su koristili, koliko je sve to koštalo i slično. Platforma predviđa mogućnost i da im se, ako žele, na osnovu unetih parametara izračuna profit.
– Ovo je jedinstvena platforma, jer je potpuno besplatna. Postoje i drugi softveri slične namene koji su komercijalni i pitanje je koliki je njihov zahvat. „Agrosens“ ima na raspolaganju ceo katastar Srbije sa oko 18.000.000 parcela i za kratko vreme koliko postoji stekao je 3.000 korisnika iz čitave Srbije, i to u jeku poljoprivredne sezone. Cilj nam je da tokom zime dodamo još neke servise, a da na proleće počne masovno korišćenje ove platforme, kaže prof. dr Crnojević.
Pristupanje platformi
Platformi se, kako je objasnio, može pristupiti preko dve tačke. Jedno je veb, a drugo mobilna aplikacija. Poljoprivrednici treba da koriste i jedno i drugo, jer mobilna aplikacija predstavlja samo alat pomoću kojeg ljudi mogu da unose fotografije, evidentiraju šta se dešava na terenu i imaju uvid u to kakva je meteorološka prognoza dok su na njivi. Sve ostalo kao što je na primer formiranje parcela i analiza podataka predviđeno je da se radi preko veb aplikacije. Onoga momenta kada se formira parcela na platformi pojaviće se super precizna vremenska prognoza i to je, kako je naglasio prof. dr Crnojević, trenutno najprecizniji model u svetu koji je kreirao norveški Nacionalni institut.
U ovom modelu nalaze se svi parametri važni za poljoprivredu kao što su temperatura, pritisak, vlažnost vazduha i zemljišta, kao i prognoza za narednih pet dana što omogućava kvalitetno planiranje poslova. Ova prognoza dozvoljava da se vide satelitski snimci za svaku parcelu tokom proteklih godinu dana. Putem ovih snimaka moguće je videti i indeks fotosinteze koji ukazuje na to da li usevi niču kako treba i imaju li dovoljno hrane i vode.
Unošenje podataka
Kada se jednom formira korisnički nalog na platformi, u digitalnu knjigu polja treba redovno unositi sve aktivnosti, počev od obrade, preko semena, đubriva i pesticida i pri tome je važno znati da u bazi podataka „Agrosensa“ postoji sve ono što je registrovano za upotrebu na teritoriji naše Republike. Ovi podaci mogu se unositi na parceli putem mobilnog telefona, i to tako što se ukuca samo prvih nekoliko slova, a aplikacija će sama prepoznati o kojem semenu, pesticidu ili đubrivu je reč. Poljoprivrednik treba da unese i količinu, odnosno cenu što će mu pomoći prilikom izračunavanja troškova, ali i dobiti čitave proizvodnje.
Važno je i to što poljoprivrednik na terenu može da unosi slike sa GPS koordinatama. Ove slike se, na primer, mogu poslati stručnoj službi u cilju pravovremenog reagovanja u celom ugroženom području, a omogućavaju rano uočavanje neke bolesti ili pojavu štetočina. Poljoprivrednik u svoj profil treba da unosi i rezultate analiza zemljišta, odnosno sve ono što je bitno za proizvodnju, jer će mu to biti stalno dostupno i moći će da poredi rezultate uzastopnih analiza i utvrdi efekte agrotehničkih mera koje primenjuje.
U bazu „Agrosens“ platforme redovno se unose i svi podaci prognozno-izveštajne službe, s tim što se oni filtriraju i korisnici dobijaju samo ono što je interesantno za njihovo područje i useve koje gaje. Jedan od planova je i da se laboratorije koje rade analize povežu na sistem i direktno na profil korisnika ažuriraju rezultate kako bi mu uštedeli vreme.
– U planu je i izrada berze agronoma na ovoj platformi. To će biti takozvani e-agronomi, odnosno savetodavci koji će moći da se registruju i daju savete poljoprivrednicima. Oni će imati pristup svim podacima korisnika koji žele njihove usluge i na osnovu toga će ih savetovati šta i kako da rade.
Pod pretpostavkom da neko ima unete podatke o svemu šta je radio, satelitske snimke, analize, agronom neće ni morati da izlazi na teren i moći će da pomogne većem broju korisnika. Usluge agronoma naplaćivaće se u dogovoru s korisnicima koji će ih nakon svake usluge ocenjivati i na taj način će se na platformi formirati rang lista agronoma, objašnjava prof. dr Crnojević.
Mogućnosti ovog servisa, kao i sam potencijal digitalizacije su ogromni. Za one koji su skeptični po pitanju toga da li će i kada ovaj model zaživeti u praksi prof. dr Crnojević tvrdi da će to biti brzo.
Danas svako koristi mobilni telefon, a to po rečima našeg sagovornika znači da će umeti i da koristi platformu koja je napravljena da bude jednostavna za upotrebu. Jednom kada se ovaj model upravljanja poljoprivredom odomaći u praksi omogućiće bolje planiranje proizvodnje, optimalnu primenu đubriva, pesticida i vode za zalivanje, uz manje rada i postizanje većih prinosa. Dakle, digitalizacija vodi ka održivoj poljoprivredi, što je jedan od najvažnijih ciljeva u današnje vreme kojem teže i sve ostale proizvodnje.
KAKO POSTATI KORISNIK
Korisnikom platforme postaje se tako što se pristupi veb adresi agrosens. rs i u polju namenjenom za registraciju unesu traženi podaci, pre svega imejl adresa preko koje se najpre verifikuje korisnički nalog. Nakon toga se unose traženi podaci i kreira nalog. Platforma funkcioniše na srpskom i engleskom, a u toku je izrada i verzije na mađarskom. Kada se uđe u platformu, korisniku se otvara mapa cele Srbije i u digitalnom katastru se biraju parcele i formira digitalno imanje. Zatim se na prcele unose kulture, s tim da parcele mogu i da se dele ako se jedan usev ne nalazi na njenoj celoj površini.
Autor: Aleksandra Milić
Foto: pixabay.com
