Претрага
Претрага

Završena akcija besplatnog određivanja gvožđa i mangana u bunarskoj vodi

Akcija provere kvalitet bunarske vode ukazuje da je pre planiranja postavljanja sistema za navodnjavanje neophodno izvršiti analizu kvliteta vode. Kada se govori o navodnjavanju kao...

Galenika

Akcija provere kvalitet bunarske vode ukazuje da je pre planiranja postavljanja sistema za navodnjavanje neophodno izvršiti analizu kvliteta vode.

Kada se govori o navodnjavanju kao važnoj agrotehničkoj meri, osim obezbeđivanja dovoljnih količina vode za navodnjavanje važno je da ona bude i kvalitetna. Korišćenje vode neodgovarajućeg kvaliteta može imati negativne efekte na biljke i umanjiti prinos, oštetiti delove sistema za navodnjavanje. Osim toga, jednako važno je i moguće trajno ugrožavanje kvaliteta zemljišta usled zaslanjivanja i alkalizacije.

Trenutno je u završnoj fazi razvoj petogodišnje Strategije navodnjavanja za Republiku Srbiju. Aktivno učešće u razvoju Strategije uzeli su u stručnjaci Departmana za uređenje, korišćenje i zaštitu voda Poljoprivrednog fakulteta Univeziteta u Novom Sadu. Na ovom Departmanu se već treću godinu sprovodi akcija besplatnog određivanja gvožđa, mangana, pH vrednosti i elektroprovodljivosti u bunarskoj vodi sa ciljem da se dobije što više saznanja kakvom vodom raspolažemo.

Poslednjih godina mladi poljoprivrednici su sve više svesni opasnosti koje donosi upotreba vode neodgovarajućeg kvaliteta za navodnjavanje, te pre planiranja podizanja voćnjaka, obavezno vrše i analizu vode sa aspekta upotrebljivosti za navodnjavanje, kaže prof. dr Jasna Grabić. Tokom protekle godine na poziv Departmana da besplatno provere kvalitet bunarske vode se odazvao veći broj poljoprivrednika. Od objavljivanja akcije srednom aprila pa do kraja decembra u Laboratoriju za vode dospelo je više od 100 uzoraka.

„U tome nam je veoma pomogao naš apsolvent Huba Černjak, trenutno zaposlen u Savezu agrarnih udruženja Vojvodine kao referent ruralnog razvoja. Angažovanjem njega i njegovih kolega prikupljeno je 75 uzoraka vode, uglavnom sa teritorije severne Bačke. Ostali uzorci pristizali su iz iz ostalih delova Vojvodine, nakon objavljivanja u sredstvima javnog informisanja.

Iako smo obećali da ćemo u relativno kratkom roku obavestiti poljopivrednike o rezultatima, situacija sa kovidom je prolongirala izveštavanje. Pored toga, iznenadio nas je veliki odziv, tako da smo morali da poručimo dodatne količine reagenasa, koji su kasnili iz uvoza, a neki od naših zaposlenih su preležali kovid. No, sada smo sistematizovali sve podatke koje želimo da podelimo javnosti“, kaže Grabić.

Rezultati akcije

Rezultati analiza pokazuju da se pH vrednost u analiziranim uzorcima kretala u dozvoljenim granicama od 6,5 – 8,5, osim kod jednog uzorka gde je bila nešto niža od propisane i iznosila 6,3. Elektroprovodljivost merena u uzorcima kretala se u širokom rasponu. I dok je većina uzoraka bila u granicama I-III klase kvaliteta vode, 16% uzoraka je pripadalo IV-V klasi. Zanimljivo je da, iako su koncentracije gvožđa čak u 88% uzoraka bile u zadovoljavajućim granicama, 7% uzoraka je bilo u IV, a 6% uzoraka je pripadalo V klasi, što je veoma nepovoljno. Slična situacija je i po pitanju prisutnih koncentracija mangana u uzorcima bunarske vode. Tako su za 10% uzoraka vrednosti bile kategorisane kao IV ili V klasa.

EC

Fe2

Mg2

Sprovedena akcija potvrdila potrebu analize kvaliteta vode za navodnjavanje

Ovakvi rezultati ukazuju na to, da iako je relativno manji udeo uzoraka za neki od parametara bio neodgovarajućeg kvaliteta, pre planiranja postavljanja sistema za navodnjavanje je neophodno izvršiti analizu kvaliteta vode, ističe Grabić.

Šta uraditi?

Stručnjaci Departmana za uređenje, korišćenje i zaštitu voda savetuju šta da poljoprivrednici urade ukoliko se pokaže da voda nije adekvatna za navodnjavanje.

„Ukoliko su u pitanju samo povišene koncentracije gvožđa i mangana mogu se instalirati odgovarajući filteri. Kada je u pitanju povišena elektroprovodljivost trebalo bi uraditi i dodatne analize kako bi se utvrdilo da li voda ima odgovarajući odnos anjona i katjona. Posebno u regionu srednjeg i severnog Banata javlja se podzemna voda veoma zasićena natrijumom, te se navodnjavanje takvom vodom ne savetuje bez prethodne pripreme, jer može ozbiljno ugroziti kvalitet zemljišta“, savetuje Grabić.

Sprovedena akcija je potvrdila da se poljoprivrednici interesuju za kvalitet vode kojom navodnjavaju useve. Departman za uređenje, korišćenje i zaštitu voda će nastojati da i ubuduće osmisli i sprovodi ovakve i slične aktivnosti, dodaje Grabić, iako je još rano reći da li će to biti nastavak analize gvožđa i mangana ili će se fokusirati na neke druge parametre.

A. Mihajlović, tekst objavljen u Poljoprivredniku br. 2737

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Pročitajte još