Organizovanje poljoprivrednika u vidu zadruga je način njihovog poslovnog samoorganizovanja koje se temelji na zadružnim vrednostima, zadružnim
načelima i zakonskim propisima. Osnivanje zadruge je zakonom dozvoljena akcija određene društvene grupe, koja je zasnovana na radu i sredstvima njenih članova, s namerom ostvarivanja zajedničkog cilja. Osnivanje poljoprivredne zadruge je, u stvari, čin samopomoći grupe poljoprivrednika u poslovima njihovog privređivanja. Zadruga je rezultat njihovog dogovora i ulaganja. Ona treba da bude sredstvo za ostvarivanje zajedničkog interesa – unapređenje poslovanja porodičnih gazdinstava.
Za osnivanje privredne organizacije kakva je zadruga potrebna su stručna znanja i sposobni kadrovi, finasijska sredstva, oprema i poslovni prostor koga osnivači nisu u svim slučajevima u stanju da sami obezbede. Zato je neophodna pomoć koju bi mogli da pruže: poznavaoci zadrugarstva, zadružni savez, savetodavna služba, javna glasila, fizička lica, privredne organizacije i ustanove kao poklonodavci i zakupodavci, političke stranke, opštinska uprava i vlada.
Znanje iz oblasti zadrugarstva je od ključnog značaja za osnivanje zadruga i obnovu zadrugarstva. Pri tome je bitno poznavanje uslova za osnivanje, načina osnivanja zadruge, potrebno je znanje o tome čija je zadruga, kome ona treba da služi i ko njome pod kojim uslovima upravlja.
Poznavaoci zadrugarstva su, na primer, profesori i drugi nastavnici univerziteta, kao i istraživači koji su usmereni na zadrugarstvo. Poznavaoci zadrugarstva mogu da pomognu samo ako budu na pravi način angažovani, a zainteresovani pojedinci za osnivanje zadruge uvažavaju njihova znanja i iskustva, odnosno, voljni su da ih iskoriste.
Zainteresovana lica za novu zadrugu mogu da se obrate teritorijalno nadležnom zadružnom savezu za početna obaveštenja i pomoć. Pružanje pomoći u osnivanju zadruga je i njihova nadležnost. Zadružni savezi mogu da doprinesu osnivanju novih zadruga na više načina i mogu da budu bitna podrška i presudno usmeravanje ka tom cilju. Tim više što takav početak obično prati kolebljivost i okruženje mnogih nepoznanica. Zadružni savezi su u mogućnosti da obezbede ogledna zadružna pravila i druge osnivačke spise koji su potrebni osnivačima u postupku osnivanja zadruge. To neki zadružni savezi i čine u praksi.
Savetodavna služba može da pruža savetodavne usluge i u oblasti poslovnog organizovanja, a ne samo u oblasti proizvodnje. Ona može organizovati predavanja iz oblasti zadrugarstva za poljoprivrednike, zajedno sa predavanjem iz oblasti proizvodnje.
Javna glasila imaju snažan uticaj na javnost uopšte, pa i na poljoprivrednike. Skoro svaka novina, radio i televizijska stanica koja nije zabavnog karaktera, ima stalan ili povremen prostor namenjen poljoprivredi. Javna glasila imaju mogućnost da podstaknu, kako poljoprivrednike tako i nadležne za poljoprivredu da zajednički organizuju potrebne zadruge, podržavanjem javnih stručnih diskusija i usmeravanjem novinara na stanje poslovnog organizovanja poljoprivrediika. Najava i praćenje događaja koji se tiču osnivanja i rada zadruga je davanje javnog značaja i doprinos zadrugarstvu.
Osnivanje zadruge mogu da pomognu u materijalnom smislu pojedinci, privredne i neprivredne organizacije kao poklonodavaci i zakupodavci. Njihova pomoć može da bude poklon u novcu, opremi, zemljištu i građevinskom objektu. Pomoć je i davanje u zakup opreme, zemljišta i objekta pod povoljnijim uslovima. Tipična skromna, ali dobrodošla pomoć je ustupanje otpisane opreme i inventara ili davanje objekata na korišćenje bez zakupnine ili uz nižu naknadu. Uticajni pojednici u opštinskim upravama, fondovima za poljoprivredu i u samim selima uglavnom su članovi ili manje-više simpatizeri određenih političkih organizacija odnosno stranaka.
Opštinska uprava može na više načina da pomogne osnivanje poljoprivrednih zadruga, i to:
(5) obezbeđenjem stručnih publikacija, predavanja i organizovanjem poseta uspešnim zadrugama;
(6) obezbeđenjem osnivačkih akata za registraciju zadruge;
(7) pružanjem stručne pomoći u procesu osnivanja zadruge;
(8) finansijskom pomoći na ime udela osnivača zadruge;
(9) pomaganjem u obezbeđenju početnog poslovnog prostora poklonom, finansiranjem izgradnje, dogradnje, popravke, izdavanjem u zakup pod povoljnim uslovima i nadoknadom troškova početnog zakupa tog prostora;
(10) obezbeđenjem osnovne opreme i inventara za početno opremanje poslovnog prostora;
(11) pomaganjem u obezbeđenju početnog rukovodećeg kadra privremenom naknadom njegove početne zarade itd.
Uspeh u poljoprivredi je jedan od ključnih uspeha svake vlade jer se rezultati ove privredne oblasti povezuju sa prehrambenom sigurnošću stanovništva i privrednom stabilnošću države. Jedan od činilaca uspeha poljoprivrednika u privređivanju naročito je poslovna organizovanost najbrojnijih, sitnih i srednjih porodičnih gazdinstava. Pomaganje od strane vlade u ovom slučaju može da se konkretizuje ohrabrivanjem ka poduhvatu zadružnog samoorganizovanja, i to:
(5) donošenjem i uticanjem na donošenje propisa koji omogućavaju osnivanje uspešne zadružne organizacije a sprečavaju njenu zloupotrebu,
(6) novčanom pomoći u osnivanju i početku rada novih zadruga,
(7) podsticanjem dopunskog obrazovanja odraslih iz oblasti zadrugarstva,
(8) nadzorom nad ostvarivanjem opštinske nadležnosti u podsticanju osnivanja poljoprivrednih zadruga i na drugi način.
Uspešne vlade imaju aktivan odnos prema organizovanju poljoprivrednika. U svakom slučaju, unapređenje poslovnog organizovanja je podrška opstanku i razvoju postojećih porodičnih gazdinstava, što je u javnom interesu.
Izvor: Upravljanje porodičnim poljoprivrednim gazdinstvom, H. Pejčić
Priredila: Rašić Suzana, dipl. inž.
