Kako se bliži kraj godine već uobičajeno počinju prve ocene i analize učinka srpske poljoprivrede. Podaci Republičkog zavoda za statistiku su svakako najegzaktniji pokazatelj i parametar koliko naši agrarni proizvodi vrede na evropskom i svetskom tržištu.
A brojke govore da smo u ovogodišnjim periodu januar-avgust izvezli poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za dve milijarde evra, što je rast od 7,3 odsto u odnosu na isti period lane. I dalje je, kako se i očekivalo, na izvoznoj listi vodeći merkantilni kukuruz sa ostvarenih 207 miliona dolara zarade, slede cigarete od domaćeg duvana sa 199, pa smrznute maline sa 172 i merkantilna pšenica sa 101 milion dolara. Voće, ulje i slatkiši predvode grupu sa zaradom ispod 100 miliona dolara. Jabuke smo izvezli za 71, šećer za 62, suncokretovo ulje za 42, biskvite i vafle za 40 miliona dolara…
Za analitičare koji pažljivije prate naše izvozno-uvozne trendove u agraru iznenađenja nema, jer se u izvoznoj strukturi proizvoda već godinama praktično ništa ne menja. Logično je zato da se zapitamo da li je srpski agrar za osam meseci mogao da postigne više i bolje na svetskoj pijaci. Ili je to, na bazi postojeće izvozne liste, samo naznaka za projektovanih 3,53,6 milijardi evra koliko se sa završetkom godine očekuje da realno iznosi ukupna vrednost izvoza u poljoprivredno-prehrambenom sektoru. Pitanje svih pitanja je može li se to postići samo s aktuelnom izvoznom listom sirovina i poluproizvoda.
Aktuelni resorni ministar poljoprivrede tvrdi da je u ovakvoj situaciji najgore, kako za proizvođače, tako i za državu, da se sirovine prodaju budzašto, čak i ispod proizvodne cene. Da bi se više zaradilo neophodno je, ponavlja iz dana u dan, da se sirovine prerade i s dodatnom vrednošću plasiraju na tržište po, naravno, znatno višoj ceni. Svesno zatečenog lošeg stanja u prerađivačkom sektoru, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao jedan od najvažnijih prioriteta označava reafirmaciju prerađivačko-prehrambene industrije koju je tranzicija praktično uništila. I zato treba očekivati da će, ako je suditi po najavama, uskoro biti obelodanjene konkretne mere državne podrške postojećim preradnim kapacitetima, kao i podsticaji nastajanju novih prerađivačkih pogona za meso, mleko, voće, povrće…
Na drugoj strani, naši proizvođači i izvoznici svakodnevno na svetskoj agrarnoj pijaci testiraju sopstvenu konkurentnost. Uglavnom su to sirovine ili polufabrikati koji na zahtevnom evropskom tržištu ne prolaze baš najbolje, što se po ostvarenoj deviznoj zaradi najbolje vidi. Zato je odista neophodno da se paleta proizvoda, kako na domaćem tržištu, tako i onih koji prelaze granicu proširi, bude raznovrsnija i kvalitetnija. Stočari, prerađivači mesa, mleka, voća, povrća, ali i ribe, kao i svih drugih poljoprivrednih proizvoda, uz podršku države, ako nisu kadri sami, moraju da nađu načina da se udruže, edukuju i prihvate evropske standarde u proizvodnji i kao takvi nametnu se kupcima širom Evrope. Dalji napredak i prodor na evropsko i sva druga tržišta praktično je nemoguć bez uspostavljanja drugačije proizvodne strukture. To zahteva ulaganja u nova znanja i savremene tehnologije u svim segmentima proizvodnje prerade, pre svega, organske i zdravstveno bezbedne hrane, koja je u Evropi veoma tražena, a na našoj izvoznoj listi je minorna i gotovo da i ne postoji.
Autor: Kosta Rajević
Izvor: Poljoprivrednik
