Verujem da ste imali priliku da u prethodnih nekoliko nedelja pročitate vest kako naši ljudi/poljoprivrednici kupuju zemlju u Rumuniji, pošto se tamo jedan hektar prodaje po 2.000-3.000 EUR.
Prema dobijenim informacijama, kvalitet obradivih površina na zapadu Rumunije (Banatska regija) je veoma dobar i mogu se ostvariti prilično solidni prinosi:
- suncokreta i
- kukuruza.
Prema nezvaničnim informacijama, kupovina zemlje u Rumuniji po pomenutoj ceni je moguća samo u većim površinama tj. u parcelama od 500 hektara pa naviše. U svakom slučaju, ovakva cena zemlje u Rumuniji navodi nas da se zapitamo, kako je moguće da u Rumuniji ta zemlja košta oko 2.000 EUR po hektaru, a kada se pređe granica u Srbiji, ista takva zemlja košta preko 6.000 EUR po hektaru.
Generalno, AP Vojvodina ima jednu od najkvalitetnijih i najplodnijih zemalja u Evropi (sigurno AP Vojvodina nije žitnica koja može da prehrani pola Evrope kao što smo imali prilike da čujemo mnogo puta do sada, jer zemlje kao što su Mađarska, Ukrajina, Rumunija pa i Italija, imaju mnogo veći potencijal od nas i predstavljaju značajniji faktor na evropskom tržištu).
- Kvalitet naše zemlje može u nekoj meri da opravda trenutne cene zemlje u AP Vojvodini, koje dostižu u nekim regijama i do 16.000-17.000 EUR po hektaru
- U određenom delu Južnobačkog regiona, normalna cena jutra zemlje za prodaju iznosi po 9.000-10.000 EUR.
- Sa izuzetnom nekih delova u Mađarskoj (regioni koji se naslanjaju na reku Dunav), cene zemlje kod nas su najveće u ovom delu Evrope.
Sigurno ste čuli priču od nekih poljoprivrednika, da kada Srbija uđe u EU cene zemlje će još rasti. Smatram da ova izjava ne može biti tačna, jer su cene zemlje dostigle svoj maksimum i u nekoj bližoj budućnosti postoji mogućnost da se cene održe na ovom nivou ali je veća verovatnoća da će cene padati, jer padaju i ostvareni profiti od roda.
- Daćemo za primer jednog mladog poljoprivrednika, koji je dobio mehanizaciju i 10 hektara zemlje od svog oca i koji treba dalje da tu zemlju obrađuje i da prehranjuje svoju porodicu.
- Ukoliko želi da živi od pomenutih 10 hektara, moraće da na delu površina zasnuje i povrtarsku proizvodnju, jer gajenjem žitarica i uljarica, njegovi prihodi neće biti dovoljni da živi od njih tokom cele godine (ako se gaje žitarice i uljarice, poljoprivrednik može ostvariti profit od cca 500-600 EUR po hektaru, što nikako nije dovoljno za život njegove porodice tokom cele godine).
- U jednom momentu, ako pomenuti mladi poljoprivrednik želi da proširuje svoju proizvodnju, moraće da kupi dodatnu obradivu površinu po ceni od 15.000 EUR po hektaru, što će mu se, ako ostvari prosečan godišnji profit po hektaru od 500 EUR, vratiti za 30 godina.
- Složićete se da je period povraćaja investicije od 30 godina predugačak i da postoje bolje alternative (o alternativama sam već pisao, a i pisaću u budućem periodu).
- Druga opcija, ako poljoprivrednik želi da se razvija, je mnogo gora od prve a ona je da se uzme zemlja u arendu i da se plati godišnja arenda vlasniku između 350-500 EUR po hektaru, što u konačnici znači da je veoma veliki rizik za poljoprivrednika da od ove površine neće zaraditi skoro ništa.
Generalno smatram da trenutno nije momenat za kupovinu zemlje od strane malih poljoprivrednika, jer su cene zemlje, kao i arende, previsoke. Neminovno će doći do ukrupnjavanja kapitala a to ukrupnjavanje će moći da podnesu samo oni najveći.
Svako dobro!
Autor: Vladislav Nedić
nedicv@gmail.com
Izvor: ekspermagazin.rs