Reagovanja – Dan svinjara na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu
Zoran Erić, predsednik Asocijacije stočara „Srem – Mačva”, nakon rasprave među članovima, sačinio je osvrt na aktuelnu situaciju u svinjarskoj proizvodnji, koju, kako nam je rekao, pritiska oscilacija cena, nedostatak izvoza i nezaštićene granice. Ova asocijacija je sa komentarom, koji objavljujemo, upozorila i organizatore Dana svinjara na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 13. februara 2018. godine.
Zoran Erić
„Srbija je pre dva veka svoju ekonomiju zasnivala na izvozu više od 200.000 svinja, a danas uvozi 400.000 komada, bez obzira što je prema procenama stručnjaka potencijal za uzgoj više od 14 miliona svinja, a gajimo skoro pet puta manje. Iako proizvodnju u svinjarstvu karakteriše naizmenični skok i pad cena žive vage, poslednjih godina mnogo su duži periodi niskih otkupnih cena i haosa na tržištu žive stoke, gde klaničari i nakupci postavljaju uslove proizvođačima, a država ne interveniše, jer nema instrumente i ne može da zbog tržišnog načina privređivanja utiče na formiranje cena od strane klanica. Asocijacija stočara Srem Mačva zahteva:
– Donošenje zakona o prometu poljoprivrednih proizvoda
Jedna smo od retkih država koja nema Zakon o prometu poljoprivrednih proizvoda, pa zapravo država i nema alat da interveniše protiv monopola i sprege nakupaca i klanica. Obaveza države je da kad već ne može da utiče direktno na formiranje cene tovljenika, konačno napravi pravilnik o otkupu poljoprivrednih proizvoda i obezbedi instrument kojim bi se sprečilo monopolsko, dogovorno, ucenjivački nastup klaničara i smanjio uticaj prekupaca na cenu tovljenika.
– Postavljamo pitanje – dokle će se tolerisati ponašanje Uprave za veterinu u pogledu eliminisanja vakcinacije klasične kuge svinja, zbog čega su u proteklih dve decenije farmeri izgubili desetine milijardi dinara. Nedopustivo je da još nije donesen jasan program i izvršena reonizacija područja za eliminisanje vakcinacije protiv klasične svinjske kuge.
Zbog obaveznog vakcinisanja od kuge „rampa“ za tržište EU je odavno spuštena, a stupanjem na snagu SSP i njegovim striktnim poštovanjem kod ukidanja zaštitnih carinskih mera pri uvozu živih svinja, mesa i mesnih prerađevina domaći proizvođači su dovedeni na rub propasti. U neravnopravnoj tržišnoj utakmici protiv jeftinije GMO proizvodnje mi smo osuđeni na poraz. Da bismo očuvali domaću NON GMO proizvodnju mora se ukinuti vakcinacija koja je uslov da bi naši proizvodi izašli na strano tržište.
– Sistemski, vraćanjem instituta ugovorne proizvodnje, se mora rešiti pitanje odnosa klaničara i proizvođača tovnih svinja, kako bi se postigla cenovna stabilnost, smirivanje tržišta i nezadovoljstvo proizvođača svinja. Mi smo uvek spremni za dogovor.
– Klaničarima je u interesu da dobijaju što kvalitetnije tovljenike, samim tim sebi obezbeđuju kvalitetniji input, a farmerima da se kvalitet adekvatno naplati i zato je potrebno i što hitnije donošenje pravilnika o plaćanju na liniji klanja na osnovu procenta mesa. Merenje kvaliteta mesa na liniji klanja svinja sada se vrši samo u „Mitros“ u klaničnoj labaratoriji, po principu „kadija te tuži, kadija te sudi”. Ocenjivanje kvaliteta mesa u EU vrše neutralne labaratorije.
– Osnivanjem regionalnih proizvođačkih zajednica proizvođača svinja kao servisa proizvođačima (kao što je urađeno u proizvodnji goveda), članovima asocijacije, za nabavku inputa u proizvodnju, otkupa i prodaje tovljenika i prasadi rešilo bi se pitanje kvaliteta, kontinuiteta i količine tovnih svinja za potrebe domaće prerađivačke industrije. Pozivamo naučne ustanove da se uključe i da nam pomognu u formiranju ovih oblika udruživanja proizvođača.
– Obaveza Asocijacije je da obezbedi saradnju sa naučnim ustanovama da bi se izvršila edukacija proizvođača u kom pravcu da organizuju svoju proizvodnju, propisanog načina ishrane, lečenja antibioticima i izjednačavanju kvaliteta. Farmerima se mora predstaviti jasna vizija organizacije proizvodnje koja im obezbeđuje opstanak na tržištu. Farmerima je najvažniji zagarantovan otkup svakog tovljenika, praseta, krmače koje uzgoje. U ostvarivanju ovog zadatka od presudnog značaja je reč struke i nauke, jer su naši ljudi poslovično nepoverljivi i sumnjičavi na sve što dolazi novo i na svaki vid udruživanja.
– Izdavanje državne zemlje po pravu prečeg zakupa mora da bude na duži vremenski period, o čemu postoji Pravilnik. U EU stočarstvo čini 70 % poljoprivredne proizvodnje, dok 30 % pripada ratarstvu. Kod nas je obrnuto, iako se zna da je stočarstvo lokomotiva razvoja poljoprivredne proizvodnje i prerađivačka industrija ratrstva. Potrebno je pojačati kontrolni mehanizam radi sprečavanja eventualnih zloupotreba do kojih je dolazilo, uključiti predstavnike stočara u kontrolu” – zaključak je Asocijacije stočara „Srem-Mačva”.
Izvor: agroservis.rs
