U grupu sočnih hraniva spadaju: zeleni biljni delovi, paša, krompir, repa, mrkva, cvekla, bundeve, čičoka, silaža itd.
Ova hraniva se odlikuju velikim sadržajem vode (70-92 %), priličnom količinom ugljenih hidrata (skroba i šećera), malim sadržajem belenčevina, masti i mineralnih materija, lako su svarljiva i bogata u vitaminima A, B i C.
Pošto ova hraniva sva gazdinstva mogu da proizvode u prilično velikim količinama to ona u ishrani svinja, naročito priplodnih, igraju izvanredno veliku ulogu.
Zeleni biljni delovi su vrlo dobro hranivo za svinje, naročito za mlada i priplodna grla. Njih treba za ovu svrhu koristiti u prvom redu dok su biljke mlade, jer je tada njihova hranljiva vrednost najveća. Čim ostare svinje ih onda teško mogu iskoristiti za svoju ishranu. Detelinu, lucerku i esparzetu svinje mogu koristiti za ishranu i kad se mlade pokose i osuše kao seno. Za ovu svrhu najbolje je upotrebljavati ih pre cvetanja.
Paša je za svinje, naročito mlada i priplodna grla, od velikog značaja, jer borave na čistom vazduhu i kretanje povoljno utiče na rad i razviće pojedinih organa. Ishrana i kretanje na pašnjaku kod krmača povoljno utiču na povećanje mlečnosti i na dužu upotrebljivost za priplod. Nerastovi koji se drže na paši bolje bukare i daju bolju prasad. Jedan do dva sata dnevnog kretanja na paši sasvim mladih prasića sa krmačom utiče povoljno na njihov porast i zdravlje. Pašu treba koristiti ne samo za grla koja su namenjena za priplod već i za ona koja su namenjena za tovljenje. Sem toga, ishrana na paši je najjeftinija.
Krompir je dobro hranivo za svinje, naročito za tovljenje. Sadrži oko 20 % skroba koga svinje dobro vare i iskorišćavaju. Ima gorak ukus koji se nalazi u ljuskama. Najbolje je davati ga ukuvanog ili zaparenog.
Repa stočna, postrna, šećerna i polušećerna, mrkva, cvekla i bundeve su dobra hraniva za svinje naročito u toku zime. Treba ih davati svinjama u svežem stanju, dobro očišćene (oprane), dok je postrnu repu i bundevu dobro prethodno prokuvati.
Krtole čičoke se svinjama mogu davati izvađene ili ih svinje rijući vade i jedu.
Silaža dobro spremljena u prvom redu od lucerke, deteline, soje, grahorice, graška itd., bundeva i kuvanog krompira je dobra hrana za svinje. Silaža od kukuruza, suncokreta, sudanske trave, sirka dolazi u pogledu vrednosti za ishranu svinja iza silaže od leptirastih biljaka. Pošto silaža sadrži dosta kiseline svinjama treba dok se hrane silažom davati oko 20 gr stočne krede dnevno radi neutralisanja kiseline u želucu. Posle hranjenja silažom korita treba dobro oprati, očistiti i osušiti.
Svinjama se mogu davati sledeće količine sočnih hraniva dnevno:
– suprasnim koje doje prasad i drugim krmačama: repe, cvekle, mrkve i bundeve do 8 kg, krompira, čičoke i silaže do 4 kg, a u drugoj polovini bremenitosti repe i krompira do 6 kg, silaže do 3 kg,
– odraslim svinjama u tovu repe do 10 kg, krompira do 16 kg, silaže do 4 kg, a silaže od krompira do 10 kg,
– nerastovima repe do 5 kg, krompira do 4 kg, a silaže do 2 kg,
– prasićima do 2 meseca 0,4 kg repe i 0,3 krompira,
– do 4 meseca 2 kg repe i 1 kg krompira,
– starijim do 6 kg, repe, 4 kg krompira i 1 kg silaže.
Pripremila: Kosovka Jakšić, savetodavac za stočarstvo
psss.rs
Foto: pixabay.com
