Oced predstavlja veliku opasnost za sve vodotokove (i površinske i podzemne).
Sadrže organske materije kao što su šećeri, rastvorljiva azotna jedinjenja, mineralne i masne kiseline nastale u procesu fermentacije silirane mase.
Ovaj oced predstavlja veliku opasnost za sve vodotokove (i površinske i podzemne), podseća Milica Popadić, dipl. inž. poljoprivrede PSSS.
Naročitu opasnost predstavlja blizina silažnih objekata i izvora vodosnabdevanja u domaćinstvu (pumpe, hidrofori i sl.), gde može doći do prodora silažnih oceda u vodu za piće.
Iz tih razloga je od velikog značaja graditi silažne objekte tako da se sav oced može sakupiti (čak i u godinama sa većom količinom padavina) i ne dozvoljavati oticanje van prijemnih skladišta za silažne efluente.
Trebalo bi sve sakupljene silažne efluente odvesti cevima do jame za sakupljanje osoke gde se skladište zajedno sa osokom, savetuje Popadić.
Veća količina oceda (efluenta) iz silaže javlja se kada je sadržaj suve materije (SM) u kukuruznoj stabljici ispod 28 %.
Kada je reč o travnim silažama, potrebno je da trava prethodno provene do sadržaja SM od 35 %.
Smatra se da oced od silaže može da bude i do 10 % od silirane zelene mase što zavisi od sadržaja SM u zelenoj masi.
Kako izbeći probleme sa ocedom?
Preporuke za izbegavanje problema sa ocedom iz silaže:
- spravljati silažu od zelene mase kukuruza sa odgovarajućim sadržajem SM;
- ako je reč o travnoj silaži zelena masa treba prethodno da provene;
- važno je ocednu vodu (efluent) sakupljati na pravilan način;
- skupljenu ocednu vodu odvesti do skladišta.