Nekomercijalni tov brojlera (tov za sopstvene potrebe) je sigurno najrasprostranjeniji vid stočarske proizvodnje kod nas.
Njim se bave porodična gazdinstva i u ruralnim, a i u urbanim sredinama, pod uslovom da raspolažu adekvatnim prostorom i najosnovnijom opremom za hranjenje i napajanje živine.
Što se prostora tiče, potrebno je za taj broj pilića koji se najčešće tovi (20 – 50 komada), obezbediti od 1,5 – 3,5 m2 podnog prostora, bilo u nekoj šupi ili garaži, do završnih masa živine.
Za hranjenje i napajanje se koriste uglavnom improvizovani valovi od nekih postojećih posuda (tacne, šerpe), ili načinjeni od drveta, odnosno lima. Ređe se koriste automatske pojilice i hranilice, jer za taj obim proizvodnje to je neopravdano ulaganje za većinu njih.
Nabavka jednodnevnih pilića
Piliće treba kupovati u registrovanim prodavnicama za tu namenu, i izbegavati pijacu kao mesto nabavke. S obizom na mrežu inkubatorskih stanica, distribucija pilića do krajnjeg korisnika (kupca), se obavi u prvih 24 h od njihovog izleženja. U manjem obimu distribucija traje duže zbog transporta na dalju destinaciju, ali to se obavlja klimatizovanim kamionima. Jednodnevno pile bez obzira što izgleda tako nežno, sa masom od 40 – 50 grama verovali ili ne, može da preživi i do 3 dana bez hrane i vode, a i transport izuzetno dobro podnosi.
Smeštaj
Prvih nedelju dana, koji se smatraju nekim kritičnim periodom, pilići obično budu smešteni u kartonske kutije ili drvene sanduke (slika 1).
slika 1
Ovde se mikroklimat, prvenstveno zadovoljavajuća temperatura, obezbeđuje vrlo jednostavno sa običnim ili infracrvenim sijalicama (slika 2).
slika 2
Kao prostirka u prvoj nedelji života koristi se ili stari novinski papir, ili pak krpe koje se menjaju. Posle 7 – 10 dana, pilići se prebacuju na pod, gde se kao prostirka koristi ili piljevina od drveta, ili slama, u zavisnosti šta je lakše nabaviti. Neki proizvođači pak koriste i kaveze sa rešetkastim podom, tako da pilići ne dolaze u kontakt sa izmetom (slika 3).
slika 3
Dosta proizvođača jednodnevne piliće odmah stavlja na pod sa prostirkom, za početak u manji prostor, a kasnije im povećava površinu kako rastu (slika 4).
slika 4
Temperatura
Temperatura u prostoru za smeštaj pilića se uglavnom ne meri, mada postoje zahtevi koji se koriguju po nedeljama starosti. Najbolji pokazatelj da li je temperatura odgovarajuća je samo ponašanje pilića.
Ukoliko se pilići grupišu ispod izvora toplote (sijalica), to je znak da im je hladno. Tada obično ne konzumiraju ni hranu ni vodu. Kada se pilići raspoređuju po obodima prostora za smeštaj to je znak da im je pretoplo. Tada slabije konzumiraju hranu, ali zato uzimaju velike količine vode, što povećava vlažnost koja negativno utiče kako na prirast, tako i na zdravstveno stanje. Tada je izmet često vodenast, pa proizvođači misle da je u pitanju proliv.
Znači, pilići moraju biti pravilno raspoređeni po smeštajnom prostoru i raspoloženi za uzimanje hrane i vode istovremeno, što je siguran znak da je temperatura zadovoljavajuća. Osnovna greška se pravi kod temperature, pilići se preterano utopljavaju iz straha da se ne prehlade, ali povećana temperatura ambijenta može da bude opasnija nego da im je malo i hladno, ali istovremeno suvo.
Piliće je lakše ugrejati nego ohladiti, u šta su se uverili mnogi koji su turnus završavali u periodu kada su spoljne temperature vazduha izuzetno visoke. Tada se javlja problem smanjenja konzumacije hrane, i automatski prirasta, pa se može desiti da na ekstremno visokim temperaturama dolazi i do gubitka na masi, a i uginuća. Turnuse zbog toga treba tako tempirati, da završna faza tova bude u periodu kada temperature nisu visoke.
Ishrana brojlera
Pilići se hrane gotovom koncentrovanom hranom. Postoje tri vrste smeša: starter, grover i finišer. Komercijalni nazivi za ove smeše su uglavnom ŽTK 1, 2 i 3. Svako pile mora da konzumira po jedan kilogram starter smeše, koja kako i samo ime kaže predstavlja početnu smešu i uvek je brašnaste strukture. Grover i finišer mogu biti brašnasti ili peletirani. Finišer se koristi u ishrani poslednjih 10-tak dana tova, a od konzumacije startera do pred kraj tova se koristi grover. Moja preporuka je da grover i finišer budu peletirani, mada je kilogram smeše neznatno skuplji od brašnaste hrane. Peletiranu hranu pilići rađe konzumiraju, a vitamini i mikroelementi su na taj način bolje homogenizovani nego u brašnastoj hrani.
Posude za ishranu u većini slučajeva su hranilice, najčešće od plastike, koje se koriguju po visini. Pravilo je da se hranilice od poda podižu u zavisnosti od uzrasta pilića, ali da im hranidbena mesta budu u visini grudi. Hranilice se mogu nabaviti u svakoj prodavnici plastike, ili poljoprivrednoj apoteci i ne predstavljaju veliku investiciju. Oni koji su se opredelili za valove najčešće od drveta, moraju ih obezbediti da pilići ne mogu da uđu unutra i čeprkaju, odnosno rasturaju hranu.
Hibridi koji su trenutno na raspolaganju kao tovni materijal, imaju izuzetno mali utrošak hrane za kilogram prirasta. On se kreće od 1,8 – 2,2 kg hrane za kilogram prirasta u zavisnosti od ambijentalnih uslova, završne mase pilića koju želimo i rastura hrane. Većina tovljača je opredeljena na završne mase žive vage 3 – 3,5 kg, pa čak i 4 kg. Poznajući ovakvo tržište proizvođači jednodnevnih pilića uveli su hibride za produženi tov, koji traje 8 – 10 nedelja.
Napajanje
Voda za piće mora biti ispravna, čista i stalno dostupna u dovoljnim količinama, uz mogućnost temperiranja. U prvim danima života trebalo bi u vodu za piće dodati vitaminsko mineralni dodatak u vidu rastvorljivog praha. Transport, promena ambijenta, često i neadekvatan smeštaj izazivaju stres koji se pojačanim dozama vitamina i minerala kroz vodu može preduprediti. Voda mora biti u posudama koje su čiste, i čija se higijena mora redovno održavati pranjem i ispiranjem, i po nekoliko puta u toku dana. Hrana sa kljunova kod konzumiranja vode ostaje u posudi, a visoke temperature ambijenta omogućavaju brz razvoj mikroorganizama, koji mogu izazvati obolenja, naročito organa za varenje. Treba imati u vidu da vode za piće mora biti 2,5 puta više nego što pile konzumira hrane.
Osvetljenje
S obzirom na to da su sijalice kod tova pilića ujedno i izvor grejanja, mogućnost regulacije svetlosnog režima nije moguća, do pred kraj tova kada dodatno grejanje nije potrebno.
Higijena
Prostor za smeštaj pilića mora biti mehanički očišćen i opran, naročito ako je u tom prostoru boravio prethodni turnus. Patologija koju skrivaju ostaci hrane, izmeta i prašine moraju biti detaljno uklonjeni. Posle čišćenja i pranja treba uraditi dezinfekciju, a ona se najčešće obezbeđuje krečenjem kako zidova tako i podova prostorija. Preporuka je da ukoliko postoji mogućnost treba uraditi i dezinfekciju opreme i prostorije 2 % rastvorom masne sode, i posle ostaviti objekat da se osuši. Prednost tova pilića u 1 – 2 turnusa godišnje, je i ta što postoji sasvim dovoljan period odmora objekta, u trajanju od 2 – 3 meseca.
Zaključak
Ukoliko se proizvođači budu pridržavali ovih prepoduka, ostvariće dobre rezultate u tovu bez povećanog uginuća i zdravstvenih problema, sa zadovoljavajućim prirastima i konverzijom hrane, što na kraju rezultira i rentabilnošću.
Autor teksta i fotografija: Predrag Popov, dipl. inž.
PSS Zrenjanin
Naslovna fotografija: pixabay.com
