Kvalitetne romanovske ovce na farmi Jasmina Žižaka u Aradcu

Jasmin Zizak 1

Romanovske ovce su plodne, u dve godine se jagnje tri puta. Meso je ukusno, prijatne arome. Iskustvo mladog stočara

Farmu romanovske ovce u Aradcu nadomak Zrenjanina podigao je tridesetjednogodišnji Jasmin Žižak. Kao dvadesetogodišnjak u svom domaćinstvu imao je nekoliko ovaca i već tada je prepoznao pozitivne aspekte ovog vida stočarske proizvodnje.

Životni put odveo ga je u drugom pravcu, pa poslednjih desetak godina vozi kamion po evropskim autoputevima. Na tim dugim putovanjima pravio je planove o izgradnji savremene velike farme u kojoj će odgajati romanovske ovce. I planove je pretvorio u stvarnost, jer veruje da je proizvodnja kvalitetne hrane značajna kako za pojedinca proizvođača, tako i za potrošače u našoj zemlji.

Jasmin Zizak Aradac

Na farmi koju je podigao sopstvenim sredstvima sada ima 60 ovaca i tri prvoklasna ovna koji su uvezeni iz Češke. U početku je imao rusku genetiku romanovske ovce, a sada su to ovce češke genetike i veoma je zadovoljan. Na Poljoprivrednom sajmu je kupio najboljeg ovna, jer, kako kaže, samo tako može da stvara kvalitetna grla. Od ovna koji je u njegovom stadu od ranije, u pretposlednjem jagnjenju 13 ovaca ojagnjilo je 38 jaganjaca, a u poslednjem jagnjenju 11 ovaca čak 42 jagnjeta.

romanovske ovce

Naš domaćin kaže da je za ovakav uspeh osim kvalitetnog ovna i ovce neophodno životinjama obezbediti najbolje uslove držanja i najkvalitetniju hranu. Zato je izgradio nov objekat i senik. Jasmin planira da poveća stado na sto kvalitetnih ovaca. Sada radi selekciju i do sada je iselektirao oko 80 odsto stada. Kvalitet grla na farmi potvrđuje i podatak da je jedna ovca nedavno ojagnjila čak pet jaganjaca, a u prethodnom jagnjenju četiri, jedno žensko i tri muška.

romanovske ovce petorke
Petorke!

Romanovske ovce donose i po tri, četiri jagnjeta

Za romanovske ovce se odlučio zbog plodnosti ovaca. One se u dve godine jagnje tri puta i donose po tri, četiri jagnjeta, kaže Jasmin. Jaganjci su otporni i živahni, pa vrlo brzo, za svega petnaestak minuta, ustaju i sisaju. Na rođenju imaju 3-3,5 kilograma. Dobro napreduju i za 100 dana dostižu oko 35 kilograma, a bilo je i jaganjaca koji su za taj broj dana dostigli 40 kilograma.

Štalski uzgoj ovaca podrazumeva obezbeđivanje kvalitetne hrane

Romanovska ovca nije rasa za pašu i ne voli mnogo da šeta, kaže naš domaćin. Dovoljno je da ima malo ispusta i komotan prostor kad želi da se kreće. Ovce su u štali cele godine uz obezbeđenu kvalitetnu hranu koju delom proizvodi na svojih oko 7 hektara. Tu seje sudansku travu, detelinu, a ono što nedostaje kupuje. Obroke koncentrovane hrane pravi po svojoj recepturi od kukuruza, pšenice, ječma, ovsa i koncentrata. Hrane, kaže, ovce imaju na pretek i tu nema štednje. Uštediti se može ukoliko se ona proizvodi na sopstvenim njivama.

Meso romanovske ovce se smatra delikatesom. Ima prijatnu aromu i nema specifičan intenzivan prepoznatljiv miris. Ima sitnu kost, malo loja i radman mesa oko 50 odsto. Sa plasmanom nema problem, jer sve jaganjce proda. Kupci su, kaže, zadovoljni i vraćaju se. Jasmin smatra da je važno da postigne količinu jaganjaca, jer to obezbeđuje kontinuirani plasman. Njegov cilj je da u stadu ima oko 100 ovaca i tada će proizvodnja biti isplativa i od prihoda će moći lepo da živi.

Udruživanje i saradnja ovčara je budućnost i interes pojedinca, ističe domaćin. O akciji „Jagnje za spas ovčarstva“ koju je pokrenulo Udruženje odgajivača ovaca Srbije sa ciljem prikupljanja donacija za realizaciju projekta izgradnje klanice sa prerađivačkim kapacitetom u opštini Knić, Jasmin kaže da je dobra ideja i da će u njoj učestvovati. Ipak, smatra da ovčari nisu to prihvatili kao što su to uradili pčelari kada su učestvovali u izgradnji pogona za pakovanje meda. Neophodno je da i ovčari budu jedinstveni, a ne da svako vuče na svoju stranu. Država je dala deo sredstava i zemljište, pa sada i ovčari treba da pokažu želju za klanicom koja bi bila u njihovom većinskom vlasništvu. Veruje da je to u interesu ovčara koji bi imali sigurniji plasman bez ucenjivanja otkupljivača.

Romanovske ovce stala

Mladi treba da se opredele za proizvodnju hrane

Jasmin smatra da mladi koji žele da žive na selu i vole poljoprivredu treba da iskoriste šansu i hrabro počnu proizvodnju hrane. Za one koji svoju budućnost vide u ovčarstvu savetuje da krenu sa 10 do 15 grla i vide da li je to ono što žele. Za dve godine stado će biti veće i počeće da isplaćuje uloženo. Dodaje da zna da mladima nije lako, posebno ako kreću od nule i nemaju početni kapital.

Njegov primer potvrđuje da je moguće jer je počeo sa 15 ovaca, povećavao je stado i do kraja sledeće godine imaće 80 ovaca. Vrlo je važno da država subvencioniše matičenje, jer to obezbeđuje napredak. Uz subvencije za umatičenu ovcu plotkinju i ovna od po 7.000 dinara i subvencije za grlo predato klanici od 2.000 dinara moguće je povećavati stado, jer sa malim brojem ovaca ne možete da napredujete i budete relevantni na tržištu, ističe Jasmin. Smatra da sa stadom od 100-150 grla četvoročlana porodica može vrlo dobro da organizuje svoj život na selu.

Za sebe kaže da želi da napravi balans između posla i privatnog života i da će to uraditi kada dođe do željenog broja grla u stadu i tada će se posvetiti samo tom poslu. Dok se to ne desi, sredstva koja zaradi dugim vožnjama kamiona po Evropi ulagaće u svoju sve veću farmu.

Na pitanje u kojoj zemlji kroz koju je putovao je najlepše, Jasmin „kao iz topa“ odgovara: „U našoj! Imamo lepu prirodu, blagodarnu zemlju, dobre ljude. Imamo sve i svako treba da napravi da mu bude dobro. Rano ustajanje, rad, borba. Sve zajedno donosi uspeh“, poručuje ovaj vredni domaćin. 

Objavljeno u Poljoprivredniku broj 2734

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede