Romanovske ovce su plodne, u dve godine se jagnje tri puta. Meso je ukusno, prijatne arome. Iskustvo mladog stočara
Farmu romanovske ovce u Aradcu nadomak Zrenjanina podigao je tridesetjednogodišnji Jasmin Žižak. Kao dvadesetogodišnjak u svom domaćinstvu imao je nekoliko ovaca i već tada je prepoznao pozitivne aspekte ovog vida stočarske proizvodnje.
Životni put odveo ga je u drugom pravcu, pa poslednjih desetak godina vozi kamion po evropskim autoputevima. Na tim dugim putovanjima pravio je planove o izgradnji savremene velike farme u kojoj će odgajati romanovske ovce. I planove je pretvorio u stvarnost, jer veruje da je proizvodnja kvalitetne hrane značajna kako za pojedinca proizvođača, tako i za potrošače u našoj zemlji.
Na farmi koju je podigao sopstvenim sredstvima sada ima 60 ovaca i tri prvoklasna ovna koji su uvezeni iz Češke. U početku je imao rusku genetiku romanovske ovce, a sada su to ovce češke genetike i veoma je zadovoljan. Na Poljoprivrednom sajmu je kupio najboljeg ovna, jer, kako kaže, samo tako može da stvara kvalitetna grla. Od ovna koji je u njegovom stadu od ranije, u pretposlednjem jagnjenju 13 ovaca ojagnjilo je 38 jaganjaca, a u poslednjem jagnjenju 11 ovaca čak 42 jagnjeta.
Naš domaćin kaže da je za ovakav uspeh osim kvalitetnog ovna i ovce neophodno životinjama obezbediti najbolje uslove držanja i najkvalitetniju hranu. Zato je izgradio nov objekat i senik. Jasmin planira da poveća stado na sto kvalitetnih ovaca. Sada radi selekciju i do sada je iselektirao oko 80 odsto stada. Kvalitet grla na farmi potvrđuje i podatak da je jedna ovca nedavno ojagnjila čak pet jaganjaca, a u prethodnom jagnjenju četiri, jedno žensko i tri muška.
Romanovske ovce donose i po tri, četiri jagnjeta
Za romanovske ovce se odlučio zbog plodnosti ovaca. One se u dve godine jagnje tri puta i donose po tri, četiri jagnjeta, kaže Jasmin. Jaganjci su otporni i živahni, pa vrlo brzo, za svega petnaestak minuta, ustaju i sisaju. Na rođenju imaju 3-3,5 kilograma. Dobro napreduju i za 100 dana dostižu oko 35 kilograma, a bilo je i jaganjaca koji su za taj broj dana dostigli 40 kilograma.
Štalski uzgoj ovaca podrazumeva obezbeđivanje kvalitetne hrane
Romanovska ovca nije rasa za pašu i ne voli mnogo da šeta, kaže naš domaćin. Dovoljno je da ima malo ispusta i komotan prostor kad želi da se kreće. Ovce su u štali cele godine uz obezbeđenu kvalitetnu hranu koju delom proizvodi na svojih oko 7 hektara. Tu seje sudansku travu, detelinu, a ono što nedostaje kupuje. Obroke koncentrovane hrane pravi po svojoj recepturi od kukuruza, pšenice, ječma, ovsa i koncentrata. Hrane, kaže, ovce imaju na pretek i tu nema štednje. Uštediti se može ukoliko se ona proizvodi na sopstvenim njivama.
Meso romanovske ovce se smatra delikatesom. Ima prijatnu aromu i nema specifičan intenzivan prepoznatljiv miris. Ima sitnu kost, malo loja i radman mesa oko 50 odsto. Sa plasmanom nema problem, jer sve jaganjce proda. Kupci su, kaže, zadovoljni i vraćaju se. Jasmin smatra da je važno da postigne količinu jaganjaca, jer to obezbeđuje kontinuirani plasman. Njegov cilj je da u stadu ima oko 100 ovaca i tada će proizvodnja biti isplativa i od prihoda će moći lepo da živi.
Udruživanje i saradnja ovčara je budućnost i interes pojedinca, ističe domaćin. O akciji „Jagnje za spas ovčarstva“ koju je pokrenulo Udruženje odgajivača ovaca Srbije sa ciljem prikupljanja donacija za realizaciju projekta izgradnje klanice sa prerađivačkim kapacitetom u opštini Knić, Jasmin kaže da je dobra ideja i da će u njoj učestvovati. Ipak, smatra da ovčari nisu to prihvatili kao što su to uradili pčelari kada su učestvovali u izgradnji pogona za pakovanje meda. Neophodno je da i ovčari budu jedinstveni, a ne da svako vuče na svoju stranu. Država je dala deo sredstava i zemljište, pa sada i ovčari treba da pokažu želju za klanicom koja bi bila u njihovom većinskom vlasništvu. Veruje da je to u interesu ovčara koji bi imali sigurniji plasman bez ucenjivanja otkupljivača.
Mladi treba da se opredele za proizvodnju hrane
Jasmin smatra da mladi koji žele da žive na selu i vole poljoprivredu treba da iskoriste šansu i hrabro počnu proizvodnju hrane. Za one koji svoju budućnost vide u ovčarstvu savetuje da krenu sa 10 do 15 grla i vide da li je to ono što žele. Za dve godine stado će biti veće i počeće da isplaćuje uloženo. Dodaje da zna da mladima nije lako, posebno ako kreću od nule i nemaju početni kapital.
Njegov primer potvrđuje da je moguće jer je počeo sa 15 ovaca, povećavao je stado i do kraja sledeće godine imaće 80 ovaca. Vrlo je važno da država subvencioniše matičenje, jer to obezbeđuje napredak. Uz subvencije za umatičenu ovcu plotkinju i ovna od po 7.000 dinara i subvencije za grlo predato klanici od 2.000 dinara moguće je povećavati stado, jer sa malim brojem ovaca ne možete da napredujete i budete relevantni na tržištu, ističe Jasmin. Smatra da sa stadom od 100-150 grla četvoročlana porodica može vrlo dobro da organizuje svoj život na selu.
Za sebe kaže da želi da napravi balans između posla i privatnog života i da će to uraditi kada dođe do željenog broja grla u stadu i tada će se posvetiti samo tom poslu. Dok se to ne desi, sredstva koja zaradi dugim vožnjama kamiona po Evropi ulagaće u svoju sve veću farmu.
Na pitanje u kojoj zemlji kroz koju je putovao je najlepše, Jasmin „kao iz topa“ odgovara: „U našoj! Imamo lepu prirodu, blagodarnu zemlju, dobre ljude. Imamo sve i svako treba da napravi da mu bude dobro. Rano ustajanje, rad, borba. Sve zajedno donosi uspeh“, poručuje ovaj vredni domaćin.
Objavljeno u Poljoprivredniku broj 2734
