Претрага
Претрага

Krmni ozimi usevi seju se u septembru i oktobru

Ovogodišnja suša na poljima uslovila je značajno smanjenje proizvodnje kukuruza i krmnog bilja, što je dodatno opteretilo stočarsku proizvodnju. Stočari već sada strepe da li...

kelj-1
Galenika

Ovogodišnja suša na poljima uslovila je značajno smanjenje proizvodnje kukuruza i krmnog bilja, što je dodatno opteretilo stočarsku proizvodnju. 

Stočari već sada strepe da li će obezbediti dovoljno hrane za stoku.

Stručnjaci savetuju da se u jesenjoj setvi povećaju površine pod krmnim usevima, jer oni mogu u rano proleće dati odgovarajuće prinose zelene krme.

Koje biljke sejati? Odgovor dobijamo od Milisava Tiosavljevića, dipl. inženjera PSS Čačak.

Krmni ozimi usevi

Stočni kelj

Stočni kelj se seje od početka septembra do sredine oktobra. 

Količina semena varira od roka setve i međurednog rastojanja (12,5 ili 25 cm) od 10–20 kg/ha.

Za kosidbu stiže krajem marta početkom aprila (početak cvetanja do faze punog cvetanja) i predstavlja prvu zelenu stočnu hranu. Period njegovog korišćenja je od 10–15 dana.

Prinos zelene krme kreće se od 50–80 t.

Ozima grahorica

Krajem septembra seje se ozima grahorica.

Najčešće se seje u smeši sa strninama (ovas, pšenica, tritika le).

Količina semena:

  • grahorice – 80 kg, 
  • pšenica – 60kg,
  • tritikale -60 kg ili ovas – 50 kg/ha.

Kosi se u fazi porasta 30–40 cm pa do punog cvetanja i formiranja mahuna.

Kosidba počinje polovinom maja i traje 10–15 dana.

Postiže prinos zelene krme preko 30 t /ha.

Ozimi stočni grašak 

Stočni grašak treba sejati do polovine oktobra

Količina semena (sorta Pionir) je 150 kg/ha.

Za zelenu masu seje se sa potpornim usevom, količina graška 80 % od količine za čistu setvu, a količina potpornog useva (pšenica, ovas, tritikale) iznosi oko 20 % od količine od svake vrste koja se planira.

Kada se koristi za ishranu u zelenom stanju kosidba počinje od početka cvetanja i traje do početka formiranja mahuna (10–15 dana, sredina maja).

Postiže prinose zelene krme preko 40 t-ha.

Nakon žetve krmnih biljaka sejati naknadne useve

Zajednička odlika ovih kultura je da se posle njihovog košenja mogu gajiti i naknadni usevi (npr. kukuruz).

Setva krmnih biljaka u jesenjem periodu u direktnoj je zavisnosti od vlažnosti zemljišta, odnosno od količine padavina.

Retke su godine sa kišnim letnje–jesenjim periodom, pa je neophodno imati sistem za navodnjavanje.

 

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno