Stoka na pašnjaku u vreme „crvenog meteoalarma“: U letnjim mesecima kada su temperature i do 40 ºC i sa visokim UV indeksom zračenja boravak stoke na pašnjaku može biti štetan.
U našim uslovima držanje stoke, posebno goveda i ovaca, bazira se na stajsko-pašnjačkom držanju.
Korisnost pašnjaka je višestruka po zdravlje, kondiciju i reprodukciju životinja.
Savremeni trendovi u intenzivnom stočarstvu nalažu da se svim vrstama stoke obezbede objekti koji će imati odgovarajući ispust kako bi se u toku dana obezbedilo da životinje borave na svežem vazduhu i suncu.
U Banatu postoje veliki pašnjaci, pa većina odgajivača u letnjem periodu, i do kasno u jesen, svoju stoku izvode na pašnjak. Goveda se najčešće svakodnevno vraćaju u staju u večernjim satima,dok ovce borave na pašnjaku i do 6 -8 meseci.
U letnjim mesecima kada su temperature i do 40 ºC i sa visokim UV indeksom zračenja boravak stoke na pašnjaku može biti štetan.
Za goveda su optimalne temperature do 15 ºC, za svinje je to 16-20 ºC, za živinu oko 21 ºC (u početku uzgoja 32-35 ºC), a za ovce 22-26 ºC, to jest daleko niže od onih koje su u letnjim mesecima.
Olakšavajuća okolnost je da im je na pašnjaku osigurana snabdevenost svežim vazduhom i pri najslabijem vetru.
Zaštita od visokih temperatura može biti prirodna hladovina od drveća ili šume uz reke. Problem je izraženiji ako je uz temperaturu i visoka relativna vlaga, što je često na pašnjacima uz reke ili močvare, te duži boravak dovodi kod ovih grla do toplotnog udara.
Životinjama treba osigurati pojilišta sa svežom vodom, nadstrešnicom, a ponekad i hranilišta. Mogu se sagraditi improvizovane nadstrešnice sa četiri drvena stuba ukopana u zemlju i prekrivena priručnim materijalom kao što su trska ili rogozina. Bitno je da budu adekvatne veličine, otvorene sa sve četiri strane kako bi se osiguralo stalno strujanje vazduha.
Životinjama obezbediti stalno dostupnu svežu vodu koju treba stalno dodavati ili menjati. Sveža voda je u uslovima visokih temperatura važnija od hrane, jer je kod velikih vrućina uzimanje hrane smanjeno.
Visoke temperature bez padavina često „sprže“ pašnjake, pa je i korištenje prirodne hrane (trave) smanjeno, a neretko životinje posegnu i za korovima koji u sebi sadrže štetne materije.
Prihrana,“lizalice“, mirovanje
Treba prihranjivati stoku zelenom, sveže pokošenom kabastom hranom, a najbolje je stoku hraniti rano ujutro ili kasnije uveče kada su niže temperature. Davati obroke kabastih i koncentrovanih hraniva u manjim količinama, kako bi se sprečilo zaostajanje i kvarenje hrane. Važno je po potrebi dodavati vitaminsko-mineralne smeše, jer dodatni vitamini i minerali povećavaju otpornost prema stresu koji je često vezan uz visoke temperature. To mogu biti i kocke soli (tzv „lizalice“).
U doba najviših spoljnih temperatura stoka treba da miruje u hladovini ili pod nadstrešnicom, a napasati je ujutru i noću, kako bi se izbegla preterana šetnja po suncu. U slučaju da se stoka izvodi na pašnjak svakog jutra iz staje, treba izbegavati, bar u vreme kad su „crveni meteo-alarmi“, izvoditi mlada, gravidna i bolesna grla. Njima će u stajama biti prijatnije…
Autor: Gordana Aćimac
PSS Zrenjanin
Foto: A.M.
