Ishrana životinja u prvoj nedelji života je od ključne važnosti za razvoj i zdravlje svakog grla.
Na koji način organizovati ishranu jaradi u prvim danima života, zašto su kolostrum i napajanje važni pročitajte u tekstu koji je pripremio dipl. inženjer Dragoljub Krajnović iz PSSS.
Ishrana jaradi u prvoj nedelji života
Poznato je da ishrana mladunaca u prvim, kritičnim danima života najviše utiče na normalan rast i razvoj kao i na celokupni zdravstveni bilten budućeg proizvodnog grla. Otuda je i za mladu jarad neophodno da se u potpunosti sprovede pravilan postupak ishrane u toku prve nedelje života.
Neposredno po rođenju, od primarnog značaja je da jare posisa prvo majčino mleko, poznato u teoriji praksi kao kolostrum.
Kolostrum obezbeđuje pasivnu imunizaciju
Kolostrum je bogat izvor svih važnih hranljivih materija, počev od gradivnih koje čine proteini, zatim masti i ugljenih hidrata koje predstavljaju energesku komponentu, pa do neophodnih makro i mikro elemenata kao i čitavog niza vitamina koji uslovljavaju biohemijske i fiziološke procese u organizmu.
Njegovo dejstvo je pored toga izrazito laksativnog karaktera, što u mnogome pomaže probavu kod novoređene jaradi koje nemaju potpuno formiran sistem organa za varenje.
Međutim, najvažnija osobina kolostruma (prvenca) je da jaretu obezbeđuje tzv. pasivnu imunizaciju pravovremenim i neposrednim unošenjem antitela poznatim kao imunoglobulini, koji se stvaraju i preuzimaju direktno iz majčinog organizma. Ovo ukazuje da se uzimanjem kolostruma obezbeđuje primarna zaštita od infekcija i različitih oboljenja u prvim danima života. Iz tog razloga je značajno da jarad odmah posle rođenja što pre posisa prvo mleko.
Od kolikog je značaja period prvog podoja ukazuje činjenica da vrednost kolostruma, odnosno efikasnost apsorbovanja imunoglobulina naglo opada 12 sati po rođenju, a potpuno izostaje posle 24 sata.
Stručna ispitivanja i primenjena praksa upućuju da je preko potrebno konzumiranje kolostruma u prvih 10 sati života. U narednom periodu sledi apsorpcija imunoglobulina koja se sprovodi kroz crevni zid, što treaje od 12-24 časa.
Mladunci koji ne konzumiraju kolostrum u prvih 24 časa u najvećem broju slučajeva uginjavaju veoma brzo zbog odsustva zaštite od pomenutih efekata. Jarad koja prežive ovu fazu, imaju znatno smanjenu otpornost i vitalnost, što prouzrokuje lošije zdravstveno stanje i smanjene proizvodne karakteristike, što iziskuje otežan uzgoj i povećane troškove uzgajivača.
Dakle, potrebna koncentracija imunoglobulina u krvi mlade jaradi, zavisi od nekoliko parametara koje se odnose na kolostrum. Pre svega zavisi od zastupljenosti antitela (imunoglobulina), od količine uzetog kolostruma i od perioda uzimanja kolostruma nakon rođenja.
U situacijama kada jare ostane bez majke posle porođaja, odnosno kada koza ojari više jaradi, ili zbog nekog patološkog faktora, tada nedostatak kolostruma može da predstavlja ozbiljan problem. Nastala situacija se može prevazići preuzimanjem kolostruma od druge koze koja se ojarila u približno istom periodu ili da se koristi namenski zamrznut kolostrum.
Kao rešenje može se upotrebiti i mleko krave koje se energergetski i proteinski obogati dodatkom 2-3 sveže razmućena jajeta.
Zamrznuti kolostrum može da se čuva i upotrebljava i preko godinu dana, s tim da se proces odmrzavanja izvodi na temperaturi od 50 ºC. Mora se voditi računa da se prilikom odmrzavanja posuda sa kolostrumom ne izlaže direktno izvoru toplote, jer bi se time uništio postojeći imunoglobulin i uz to smanjila njegova hranljiva vrednost. Preporučljivo je da se pre postupka odmrzavnja procene potrebe u kolostrumu koje će biti odmah iskorišćene.
Ako se u sistemu jarad drži odvojeno od koza, a deo namuženog mleka se koristi za otkup i preradu, onda se ishrana jaradi koncipira tako da se u pvih nedelju dana podoj obavlja 6-7 puta, pa svake naredne nedelje do odlučenja broj podoja se smanjuje za jedan do dva u odnosu na prethodnu nedelju.
Foto: pixabay.com
Ishrana napajanjem
Ukoliko je prirodni podoj iz nekih razloga onemogućen, primenjuje se metod ishrane napajanjem.
Organizovanje ishrane jaradi napajanjem slično je kao i kod prirodnog sistema (sisanje), jer se primenjuju identičan broj napajanja u poređenju sa dnevnim ili nedeljnim postupkom konzumiranja mleka.
Primenom takvog sistema napajanja jare prvog dana dobija 0.5 l mleka, ili 100 ml po jednom napajanju, drugog dana 0.7 l ili 150 ml po napajanju, a trećeg dana pa do kraja prve nedelje života dobija 0.8 l.
Posle prve nedelje se povećava količina mleka na 1-1.2 l mleka i smanjuje učestalost podoja.
Sistem napajanja jaradi se uglavnom primenjuje pilikom gubitka majke posle porođaja i kasnije, ali često i kod blizanaca ili većeg broja jaradi koja se ne mogu dojiti samo na vimenu majke.
Veća potražnja kozijeg mleka na tržištu, takođe uslovljava ishranu jaradi upotrebom sistema napajanja.
Metod napajanja se može po potrebi bazirati na zamenama za mleko sa zastupljenošću od 22-25 % sirovih proteina. U prvoj nedelji neophodno je da temperatura pripremljene zamene za mleko rastvorene u vodi bude približno 38 ºC, dok se u kasnijem periodu podoja može smanjivati u zavisnosti od temperature prostorije u kojoj životinje borave.
