Na nedavno završenom Poljoprivredno prehrambenom sajmu „Agra 2015“ koji je održan u Gornjoj Radgoni u Sloveniji, svoje proizvode i usluge
predstavilo je skoro 1800 izlagača iz trideset zemalja sveta.
„Agra 2015“ je bila u znaku obeležavanja Međunarodne godine zemljišta, a poseban akcenat stavljen je na mahunarke, industrijsku konoplju, lekovito bilje, ekološku poljoprivredu, snabdevanje hranom iz lokalnih izvora, šumu i drvo…
Obeležena je i Međunarodna godina svetlosti i tehnologija povezanih sa svetlošću, kao i Evropska godina razvoja.
Na tribinama i prezentacijama se govorilo o agrarnoj politici Evropske unije.
U okviru tradicionalnog susreta ministra poljoprivrede Slovenije, Dejana Židana i članova Društva agrarnih novinara razgovaralo se o aktuelnoj politici EU. Slovenija od početka godine ima novu agrarnu politiku i novi program ruralnog razvoja, rekao je Židan i dodao da je Slovenija dobila mogućnost i saglasnost da radi drugačije nego do sada.
„Za sedam godina imamo 950 miliona evra za neposredna plaćanja i osnovne subvencije. To je od 134 do 138 miliona evra godišnje, i ovo je dobar novac, jer 100 odsto dolazi iz evropske kase i tu nema slovenačkog udela. Za proteklih sedam godina imali smo i milijardu i 100 miliona evra za ruralni razvoj. Od ove sume, 25 odsto je novac iz Slovenije, dok je preostali, veći deo, iz EU.“
Slovenija preduzima određene mere kako bi poljoprivrednicima olakšala prilagođavanje propisima EU i postoji prilagođavanje starosne strukture u okviru tri mere.
„Prva bi se mogla nazvati Start up i znači da roditelji svoja imanja predaju deci. Ako mladi 100 odsto rade na svom domaćinstvu u prilici su da jednom dobiju 45.000 evra. Ukoliko rade još neki posao, onda je start up 18.600 evra. Upravo je raspisan ovakav konkurs i očekujemo da će 400 mladih do 40 godina starosti da preuzme na upravljanje ili u vlasništvo poljoprivredno dobro svojih roditelja. Mi želimo da se što više mladih bavi poljoprivredom te će oni dobiti povećanje subvencija za 25 odsto, i to je druga novina. Treća novina odnosi se na sufinansiranje tehnoloških investicija. Kod nas je osnovno sufinansiranje najčešće 30, a maksimalno 50 odsto. Mladi će dobijati još veći procenat. Cilj ovih mera je da se broj poljoprivrednika u Sloveniji poveća za 3.000 novih, mladih ljudi koji će u ovaj posao doći sa novim znanjem i idejama i možda sa novim poslovnim modelom“, objasnio je Židan.
Šta je Sloveniji donela zajednička poljoprivredna politika EU novinari iz medija sa prostora bivše Jugoslavije saznali su na prezentaciji Poljoprivredne šumarske komore Slovenije. Anton Jagodić, vođa poljoprivredne savetodavne službe Slovenije, je predstavio komoru i sistem savetodavne službe. Komora čuva i zastupa interese poljoprivrede, šumarstva i ribarstva. To je stručna organizacija, ali ima i jaku političku snagu, promoviše poljoprivredu i hranu koju proizvode domaći proizvođači.
Na najvažnijem međunarodnom poljoprivredno prehrambenom sajmu u regionu predstavljena je i vrhunska poljoprivredna mehanizacija, veliki broj domaćih životinja, prehrambena industrija, organski usevi, regionalna hrana i najkvalitetnija vina.