„Na parcelama na kojima vršimo monitoring registrovali smo i do 40% ubušenja larve kukuruznog plamenca, što nije dobro“, rekla je dr Dragica Janković, rukovodilac Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja AP Vojvodine, na konferenciji koja je održana u Novom Sadu.
Na ovom skupu govorilo se o kukuruznom plamencu i mogućnostima zaštite useva od ove štetočine.
Prognozno-izveštajna služba kontinuirano prati pojavu kukuruznog plamenca. Prva generacija ove štetočine završava ciklus. Druga koja je mnogo brojnija, na žalost, donosi i mnogo veće ekonomske štete. Osim toga otvara put za prolaz spora gljiva, rekla je Janković za Poljosferu.
„Imamo parcele na kojima vršimo monitoring gde smo registrovali i do 40% biljaka sa ubušenjima. To nije dobro. Mi, stručna javnost, moramo da radimo na novom modelu u kom ćemo utvrditi kako na ovaj problem utiču gustina i vreme setve, različiti hibridi i hemijski tretmani. Iz Monitoringa koji smo radili za 2013. godinu uočljive su značajne razlike, kako po regionima tako i kod hibrida.“
Janković navodi i da je momenat primene hemijskih mera u prvoj generaciji kukuruznog plamenca vrlo važan. Proizvođači kukuruza imaju vremena da urade tretman, ali se postavlja pitanje na koji način, jer je kukuruz sada veliki. Mogli bi koristiti mehanizaciju sa visokim klirensom, a na većim površinama obaviti aviotretmane.
