Na Beogradskom sajmu je danas počeo 5. Međunarodni sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva „Agro Belgrade 2024.“.
Tokom tri dana Sajma predstavlja se više od 500 proizvođača svežeg i prerađenog voća i povrća iz Srbije i drugih zemalja Jugoistočne Evrope, a i svetske kompanije za proizvodnju mašina i opreme.
Ministarka poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije Jelena Tanasković je otvorila sajam i predstavila planove za ovu godinu. Navela je da se u Srbiji došli do tog da se troškovi proizvodnje pšenice koji su 2012. godine pokrivani subvenicijama 16 odsto, ove godine pokrivaju s 46 odsto, kukuruz i suncokret će se sa 50 odsto, prenela je Beta.
U stočarstvu koje je strateška grana, rekla je da se želi da se u naredne četiri godine poveća stočni fond i da dobije mesto kakvo je imalo pre 15 i 20 godina dodala je da u mlečnom govedarstvu subvencije u ovoj godini pokrivaju 74 odsto troškova.
Tanasković je istakla da budući poljoprivrednici ne treba da imaju dileme, jer Srbija ima transparentan pristup poljoprivrednim proizvođačima i predvidivost i da država, po njenim rečima, daje „istorijski i rekordno nikada više“.
„Ako pođete od budžeta, od svih kreditnih linija koje se ne vide u tom iznosu budžeta od 119 milijardi dinara za ovu godinu, od ukupno 600 miliona evra koji će završiti u poljoprivrednom sektoru do 2027. godine i svih drugih projekata poput konkurentne poljoprivrede i onoga što tek spremamo našim poljoprivednicima, to dovodi našu poljoprivredu na konkurentan nivo, to treba da nas izdvoji ispred drugih i to je ono što možemo da ponudimo Evropi i svetu“, rekla je ona.
Ministarka je istakla značaj potpisivanja ugovora o zajedničkoj trgovini sa Kinom i dodala da ove godine kada ugovor stupi na snagu, „naša jabuka, šljiva, višnja, breskva, lubenica, svinjsko meso, gazirana i negazirana voda će s nula precenata carine ulaziti u Kinu“.
Tanasković je rekla, prenela je Beta, da subvencije mogu iz godine u godinu da budu „samo“ veće i da će se truditi da one prate rast troškova da ne bi poljoprivrednici dolazili u disbalanse, već da ih drže na nivou koji je postavljen kao cilj 2024.
