Učestala kiša smanjila je kvalitet pšenice i to pre svega hektolitarsku težinu.
Ratari su prinuđeni da prekidaju žetvu pšenice, jer je vlaga zrna iznad 14 %, a postoji bojazan da će polegnuta polja dati slab kvalitet, pa čak i neupotrebljivo hlebno zrno pšenice.
U Vojvodini je posejano oko 350.000 hlebne pšenice, od ukupno oko 630.000 koliko se procenjuje za celu Srbiju.
Prema procenama stručnjaka i količini lagerovanog zrna u Vojvodini je žetva obavljena na oko 120.000 hektara. Sa ovim procenama saglasan je i novinar Slaviša Dabižljević, urednik tv emisije „Otkos”, koji o pšenici i žetvi priprema detaljnu analizu.
- Kada bi ratari uhvatili lepo vreme, preostali deo pšenice bi ovršili za još 10 dana. Krenulo je lepo sa hektolitrom težine 78-80% i prinosima od 8.000 kg/ha – ističe Dabižljević i dodaje da je video zrno koje je potpuno propalo, a da je hektolitarska težina pala na oko 70%.
Prof. dr Jan Turan, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, o dužini i efikasnosti žetve za „AgroServis plus” kaže:
- Za celokupnu žetvu, a tu računam i ječam, potrebno nam je najviše 14 radnih dana, a naši ratari nisu uspeli da spoje dva-tri puna radna dana i to je veliki problem. Još ima i polja sa uljanom repicom u koju treba da uđu kombajni. Šteta, a sve je obećavalo dobar rod i dobru žetvu. – rekao je dr Jan Turan
Dr Miroslav Malešević, ekspert za pšenicu, u razgovoru sa novinarima se osvrnuo na proizvodnu godinu:
- Godina je od aprila meseca van nekih normalnih tokova. Tada smo imali temperature od 26 do 30 stepeni, pa smo imali sušu i vremenske ekstreme i na kraju smo dočekali juni sa tropskim temperaturama, koje su onemogućile da pšenica završi vegetaciju sa nekim boljim rezultatom i boljim prinosom. Imamo nepovoljne vesti – hektolitarska masa je opala nekih 20 odsto u odnosu na početno stanje, kada je pšenica ušla u punu zrelost, i sada se kreće čak ispod dozvoljene granice za prijem pšenice za mlevenje. Najgore je što ne vidim nastavak žetve, što znači da će i u narednih nekoliko dana doći do daljeg gubitaka u prinosu. Sve nas je iznenadilo, imali smo prognoze veoma optimističke, da bi sada bili veoma skeptični. Sada samo priželjkujemo da se vreme konačno smiri pa da skinemo rod što je ostao – kaže dr Malešević.
Pšenica je u mnogim reonima polegla, zrno je upilo vlagu i žetva se iz dana u dan odlaže.
- Sa 15-16 procenata vlage kada padne kiša zrno povuče vodu i podigne vlagu na 20 i više procenata – tvrdi dr Malešević i navodi. – Kako se vlaga više diže, tako klica sve intenzivnije diše, ostaje živa i što više diše troši rezervne materije iz semena, praktično troši što je nagomilano u zrnu i što to duže traje time se smanjuje masa zrna. Ima i direktnog ispiranja sa kišom, to su jedinjenja koja nisu organski vezana, recimo kalijumova jedinjenja, kalcijum…, oni se direktno spiraju i odlaze u zemljište. Oni nisu bitni ni za kvalitet toliko, ali poenta je u tome što klica diše. Najgori mogući scenario koji se ne isključuje kod pšenice, koja je sada veoma polegla i odavno leži, tu može da dođe kao najnepovoljnija pojava – naklijavanje u klasu. To onda znači potpuni gubitak tehnološkog kvaliteta i naravno, ako je u pitanju semenska pšenica, potpuni nedostatak klijavosti i upotrebne vrednosti – zaključio je dr Malešević.
U Bačkoj su ratari zatečeni niskom hektolitarskom težinom. Međutim, mlinari tvrde da je za njih bitan nivo proteina i gluten. Primećeno je da domaće sorte pšenice imaju od 10-12,5% proteina, a inostrane oko 8-9%. Otkupljivači i mlinari tvrde da je zrno krupno, nema fuzarijuma, ali da je isprano. Na pšeničnim poljima u Mačvi prisutna je vlaga 16-22, a u Bačkoj tek predveče padne 14-15%.
Između dva pljuska u ataru sela Stejanovci, nedaleko Sremske Mitrovice, domaćin Slavko Živanić vršeo je pšenicu sa vlagom od 14 %, jer nije želeo da čeka bolje vreme. Prema onome što je „iscurelo” u prikolice zadovoljan je rodom – simonide. Tvrdi da su naše domaće sorte ovde u Sremu potpuno adaptirane i da nije imao polegnute useve.
NA „PIONIRU” RODIO JEČAM
Imanje „Pionir” AD u Srbobranu završilo je žetvu ječma na 160 hektara. Ostvaren je prosečan prinos od 7.614 kg/ha sa novosadskim sortama.
CENA – 18,00 DINARA?
Ratari imaju dve brige – kako da što pre rod pšenice smeste na lager ili da ga prodaju i po kojoj ceni. Njihova računica je različita i ne obuhvata kvalitet zrna. Najčešće se kao očekivanje navodi cena od 18,00 din/kg.
Izvoznici već sada kažu da za ovakav kvalitet zrna nemaju kupce. Očekivalo se da Državne robne rezerve otvore otkup sa cenom od 18,00 dinara po kilogramu, što bi, bez razlike, na obim otkupa otvorilo tržište. Ovaj potez Robnih rezervi dogodiće se, izgleda, kada se žetva završi. Robne rezerve još nisu jasno saopštile kome su i zbog čega neposredno pred žetvu pozajmile više od 15.000 tona hlebnog žita? Na ovo pitanje ni posle mesec dana nismo dobili odgovor.
Agroservis
