Spaljivanje žetvenih ostataka je neopravdano. Umesto spaljivanja unapred utvrditi smenu gajenja useva.
Šta se dogodilo sa pojedinim paorima, pa su postali piromani? Zašto pale strništa kada znaju da je to zabranjeno? Zar ne znaju da širenje vatre može izmaći kontroli i naneti materijalnu štetu susedima, koji su vredno radili na svojim njivama, i da mogu izgoreti životinje, voćnjaci, objekti, košnice i prostranstva naših zaštićenih područja? Zaboga, požar može „progutati“ i ljude!
Pa, zar je spaljena njiva, za koju paori koji pale misle da je očišćena od bolesti i korova i spremna za obradu, važnija od života ljudi?
Većina poljoprivrednika zna šta je prioritet i ne pali svoje njive. Ali, onaj manji broj to i dalje čini.
Požara je sedam puta više u odnosu na isti period prošle godine
Ove jeseni gore naše njive kao nikada. Vatrogasci reaguju brzo, ali ne mogu da stignu na sva mesta i spreče širenje požara.
Broj požara je u prethodne dve nedelje povećan za čak oko sedam puta u odnosu na isti period prošle godine. Od početka oktobra na teritoriji Republike Srbije došlo je do 1.431 požara na otvorenom prostoru, dok je u istom periodu u 2017. godini taj broj iznosio 216, navodi se u saopštenju Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova.
I pored brojnih apela učenih ljudi i nadležnih institucija da je paljenje biljnih ostataka veoma štetno za zemljište i da su štetne posledice po floru i faunu dugoročne, poljoprivrednici koji to ipak rade imaju svoje razloge.
Struka naglašava: Neopravdano je spaljivati žetvene ostatke, poštujmo plodored
Ne postoji opravdanje niti razlog da se pale žetveni ostaci, naglašava Zorica Rajačić, agronom Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, i dodaje da proizvođači koji to urade nalaze opravdanje za svoje postupke.
„Proizvođači najčešće navode da je razlog za paljenje to što se zemljište teško obrađuje, jer je na njivama velika količina žetvenih ostatka, kukuruzovine. Imali smo rodnu godinu i kukuruz je stvorio veliku biljnu masu, te je i puno žetvenih ostataka. Nije bilo ni padavina u proteklom periodu tako da se ta masa nije slegla. Obrada je zaista teška, posebno ako ratari imaju slabiju mehanizaciju. Problem je i to što je kukuruz predusev pšenici. Mnogi proizvođači su izbacili suncokret ili seju naizmenično kukuruz i pšenicu i u takvom plodoredu gde je kukuruz predusev pšenici dodatni problem je kako tanjirenjem suzbiti tako veliku masu. To je skoro nemoguće, što znači da proizvođači moraju da razmišljaju o plodoredu i smeni useva“, kaže Rajačić.
Paori smatraju da će vatra osim biljnih ostataka uništiti i štetočine i prenosioce biljnih bolesti.
„Na taj način se ne mogu suzbiti bolesti, pa čak ni semena korova. Ono što je istina je da se uništava sve što je korisno na dubini od jednog centimetra. Nastale štete su ogromne, a posledice dugoročne“, naglašava Rajačić.
Budimo odgovorni.
Spaljivanje žetvenih ostataka je ZABRANJENO!
