Suzbijanje korova nehemijskim metodama, kao dopunska mera
Korov je biljka koja samoniklo raste u agroekosistemima, a u istom nije poželjna.
Od samih početaka gajenja kulturnih biljaka korovi prate kulturne biljke i čoveka.
Za korove kažemo i da su to:
– Biljke na pogrešnom mestu
– Biljke čija vrlina još nije pronađena
– Neželjene biljke koje kroz kompeticiju redukuju prinos
– Biljke za koje čovek još nije našao upotrebu
Korovi predstavljaju jedan od najvećih problema u biljnoj proizvodnji. Zato tražimo načine da ne smetaju previše.
Suzbijanje korova nehemijskim metodama
Borba protiv korova se ne može voditi isključivo hemijskim metodama zbog njihovih nedostataka. Najveći nedostaci hemijskih metoda su zagađivanje životne sredine i stvaranje otpornih korova na herbicide. Zbog toga treba koristiti i druge, nehemijske metode, kao dopunske mere suzbijanja korova, piše savetodavac Ilija Bjelić iz PSS Zrenjanin.
Najbolji rezultat se dobija kombinacijom više različitih mera borbe sa korovima.
Nehemijske mere borbe protiv korova se mogu podeliti u četiri grupe.
Preventivne mere
Setva čistog semena
Deklarisano seme poljoprivrednih kultura ne sme u sebi da sadrži seme korova. Međutim, kada proizvođači koriste sopstveno seme, u njemu se često mogu naći korovi, neretko i opasni i zabranjeni korovi.
Proizvođači najčešće seju sopstveno seme strnih žita, soje i lucerke. Kod nekih od ovih useva nedeklarisano seme se seje na 50-70 % od ukupnih površina. Zbog toga je kod ovih useva velika opasnost da se njive zakorove setvom nedovoljno čistog semena.
Ispravan postupak sa otpacima semena
Radi se o otpacima semena iz prehrambene industrije, iz doradnih centara i od selektiranja koje obavljaju poljoprivrednici.
Ako se ovim otpacima hrani stoka, treba ih samleti ili prokuvati, da se uništi klijavost semena korova. U protivnom se može preko stajnjaka zakoroviti zemljište, ako postupak spremanja stajnjaka nije ispravan.
Pravilna priprema stajnjaka
Pošto stajnjak uvek sadrži seme korova, ne sme se primenjivati svež stajnjak, već isključivo poluzgoreli ili zgoreli koji su spremljeni toplim postupkom pri kome se visokom temperaturom uništava klijavost korova.
Uništavanje korova na nepoljoprivrednim površinama
Putevi, pruge, međe parcela, nasipi, kanali za navodnjavanje, ekonomska dvorišta i druge površine koje se ne obrađuju, izvor su velike količine semena korova, pa bi na njima trebalo sprečiti korove da donesu seme.
Primena pravilnog plodoreda
Suzbijanje korova je mnogo efikasnije u slučaju kada se na parceli smenjuje više useva, nego kada se gaji samo jedan usev, to jest kada postoji monokultura.
Najbolje je smenjivati uskoredne, širokoredne i krmne kulture, savetuje Bjelić.
Đubrenje
Kod pravilnog đubrenja se smanjuje zakorovljenost, jer se usevi bolje razvijaju i imaju veću moć konkurencije u odnosu na korove.
Isušivanje prevlaženog zemljišta
Nakon isušivanja zabarenog zemljišta, nestaće korovi koji traže veliku vlažnost (hidrofilni korovi).
Kalcifikacija
Primenom kalcijuma na kiselom zemljištu, nestaće korovi kojima odgovara kiselo zemljište (acidofilni korovi).
Vreme i gustina setve
Pravovremenom setvom i setvom optimalnih količina semena, smanjuje se zakorovljenost. Kasnom i retkom setvom se povećava zakorovljenost.
Malčiranje zemljišta
Pokrivanje zemljišta organskim ili plastičnim malčom, korovi se efikasno uništavaju.
Za malčiranje se ne smeju koristiti materijali koji sadrže seme korova, kao što su slama, seno, suv korov ili stajnjak. Ova mera se isplati samo u proizvodnji skupih useva.
Čišćenje poljoprivrednih mašina
Skoro sve mašine mogu da prenose seme korova, pa se prilikom selidbe sa jedne na drugu parcelu moraju dobro očistiti. Kod nas se najčešće seme korova prenosi putem kombajna.
Zakonske mere
Država propisima reguliše proizvodnju i promet semena poljoprivrednih kultura, pojedinačne i kolektivne mere borbe sa korovima i kontrolu semena iz uvoza, podseća Bjelić.
Mehaničke mere
Obrada zemljišta
Sve operacije obrade, osim valjanja, suzbijaju korove. Što je obrada dublja i učestalija, efikasnije je uništavanje korova.
Oranjem se uništavaju najveći korovi. Freza je nešto manje efikasna. Tanjirače, setvospremači i drljače uništavaju dobro male korove u fazi klijanja, nicanja pa do faze 2 lista korova.
Veće korove, do visine 10-15 cm, mogu uništiti samo površinski kultivatori za podsecanje korova, sa širokim motičicama u obliku pačije noge.
Razrivačka oruđa, bez drugih dodataka, slabije uništavaju korove.
Sva oruđa, osim pluga, mogu širiti višegodišnje, rizomske korove, jer sitne njihove podzemne organe za razmnožavanje.
Plevljenje
Predstavlja čupanje korova ručnim putem ili pomoću mašina plevilica koje imaju elastične prste za plevljenje.
Iscrpljivanje kosidbom
Koristi se na površinama bez useva i u usevima višegodišnjih trava i leguminoza za proizvodnju krme. Čestim košenjem se iscrpljuju višegodišnji korovi koji se razmnožavaju rizomima.
Zasenjivanje
Obavlja se setvom useva jako gustog sklopa i velike visine, kao što su konoplja, krmni sirak i sudanska trava.
Fizičke mere
Fizičkim merama se korovi uništavaju pregrevanjem. Za ovu svrhu se koriste električna struja, elektromagnetsko mikrotalasno zračenje, plamen i vruća vodena para. Ovi načini borbe protiv korova ne ostavljaju nikakve štetne ostatke u zemljištu niti štete usevima, ako se koriste na ispravan način.
Biološke mere za suzbijanje korova
Za uništavanje korova se mogu koristiti bolesti i insekti koji uništavaju korove. U ribnjacima, kanalima i na drugim vodenim površinama se korovi mogu uništavati pomoću riba biljojeda, kao što je amur.
Na travnjacima se korovi mogu uništavati napasanjem pomoću stoke. Najbolji rezultati se postižu pomoću ovaca, ako se pazi da ovce ne prenesu seme korova sa druge površine, dodaje Bjelić.
