Sudanska trava je jednogodišnja krmna kultura koja se koristi za ishranu stoke u obliku zelene krme, silaže i sena.
Poreklom je iz Afrike, odnodno Sudana. Može se sejati od aprila pa do jula meseca, kao glavni, naknadni i postrni usev.
Sudanska trava daje i do 60 kg zelene mase po hektaru
U fazi kada se koristi za ishranu obično sadrži oko 10 % proteina, 25–30 % celuloze i oko 9 % mineralnih materija.
U toku vegetacije daje 40- 60 kg/ha zelene mase ili do 15 t/ha suve materije. Posebna osobina ove kulture je otpornost na sušu, mada izuzetno povoljno reaguje na navodnjavanje a u postrnoj setvi je od presudnog značaja.
Sudanaka trava se može koristiti i do polovine oktobra, posle čega zemljište može da se obradi. Zbog velike mase korenovog sistema, ovo zemljište, međutim, najčešće nije podesno za setvu jesenjih i sitnosemenih prolećnih useva.
Obavezno je treba gajiti u plodoredu, jer jako iscrpljuje zemljište. Dobre predkulture su đubrene okopavine, strna žita. Nema velike zahteve prema zemljištu. Obrada zemljišta za njenu setvu je ista kao i za kukuruz, počev od osnovne obrade do setve.
Veliki je potrošač hranljivih materija, pa da bi se ostvario veliki prinos krme, potrebno je upotrebiti odgovarajuće količine đubriva u zavisnosti kada se seje.
Glavni, postrni ili naknadni usev
Za glavni usev kada daje i najveće prinose i više otkosa potrebno je upotrebiti 120–130 kg/ha azota i po 80–90 kg/ha fosfora i kalijuma, a za naknadni i postrni usev 40–60 kg/ha azota i po 40–50 kg /ha fosfora i kalijuma. Celokupnu količinu PK đubriva treba uneti pod osnovnu obradu zemljišta, dok se azotna koriste tako što se jedna polovina unese pri osnovnoj obradi, a po jedna četvrtina predsetveno i u prihranjivanju. Povoljno reaguje na stajnjak pri količini 30–40 t /ha.
Setva sudanske trave
Setva se obavlja kada temperature zemljišta dostigne 10–12 ºC, odnosno nekoliko dana posle setve kukuruza kao glavni usev, kao naknadni usev u maju i postrni usev posle žetve strnina.
Setva se obavlja žitnim sejalicama. Količina semena je 35–4o kg/ha. Dubina setve 2–3 cm uz obavezno valjanje radi ravnomernijeg i boljeg nicanja.
Zaštita od korova je ista kao i kod kukuruza.
Košenje treba da počne kada su biljke visine 70–80 cm, te sukcesivnom potrošnjom obezbediti da se površina pokosi pre izbijanja metlica. Od tog perioda naglo deblja stabljika, koju goveda nerado jedu. Zahvaljujući mogućnosti regeneracije, na prvo pokošenom delu njive kosi se drugi otkos, a posle 35 -40 dana treći, pa sve do prvih mrazeva. Visina kosidbe treba da je na 10–12 cm, kako bi se ostavila kolenca pri zemlji iz koje se bokore i daju nove izdanke. Obezbeđenjem zelene krme u ovom periodu ostvaruju se uštede u potrošnji sena lucerke i trava, dragocenih za zimski period.
Korišćenje za spremanje sena zahteva češće košenje, dok su biljke mlađe i nežnije, jer se takve brže suše. Osim u zelenom stanju ili kao seno može se koristiti i za spremanje silaže (treba je kositi u fazi mlečno-voštane zrelosti zrna) i za dehidraciju u brašno povoljnog kvaliteta, kao i za spravljanje koncetrovanih hraniva.
Pripremio: Borko Ivanović, dipl. inž.
psss.rs
Foto: nsseme.com
