Lucerka se kod nas najčešće konzerviše sušenjem i to prirodno na suncu i na zemlji sa ciljem dobijanja sena.
Međutim, pri tome dolazi do najvećih gubitaka u hranljivim materijama, pa je preporuka pripremanje senaže od lucerke.
Ovaj postupak konzervisanja kabaste stočne hrane ima brojneprednosti u odnosu na pripremu sena koje se ogledaju u manjim gubicima, manjoj zavisnosti od vremenskih uslova, iskorišćavanju grubih hraniva koja se ne mogu sušiti za seno, uštedi u skladišnom prostoru, skoro neograničenoj dužini čuvanja …
Pri proizvodnji senaže sa 1 ha dobija se više krmnih jedinica, nego pri spremanju sena (1000-1500) i silaže (300-400).
Pri senažiranju postiže se za 30 % više suve materije po jedinici površine, za 44 % bolja je svarljivost proteina, odnosno u celini za 45 % bolja je svarljivost SM, nego što je slučaj pri spremanju sena trava.
Kada kositi i prevrtati?
Košenje lucerke za senažu – se obavlja u prvoj polovini dana, ali tek pošto je sunce podiglo rosu. U toku popodneva i noći pokošena masa se dovoljno provene, tako da se sutradan može pristupiti prikupljanju, seckanju, prevoženju i sabijanju mase.
U letnjim mesecima (julu i avgustu) masa pokošena pre podne može biti provenuta do dovoljnog nivoa suve materije već u popodnevnim časovima.
Ukoliko su vremenski uslovi nepovoljni, pokošena masa mora da provede duže vreme na zemlji u cilju provetravanja, ali to dovodi i do povećanja gubitka organske materije, a pre svega karotina.
Količina pokošene mase treba da bude srazmerna mogućnostima da se ista za što kraće vreme pokupi, usitni, preveze do silo-objekta i sabije.
U protivnom, može doći do presušivanja jednog dela pokošene mase, što ima za posledicu nanošenje šteţe i lošije sabijanje. Ukoliko se desi ovako nešto preporuka je da se presušena pokošena masa skladišti prva (donji sloj).
Kombajniranje
Kombajniranje provenule mase treba započeti pri nešto većem sadržaju vlage (oko 60 %), jer se sa odmicanjem senažiranja, povećava procenat suve materije na polju, brže ili sporije.
U cilju povećavanja učinka rada silo-kombajna, poželjno je da provenula masa iz dva ili tri otkosa bude prikupljena u jedan otkos.
Nakon toga silo-kombajn u prolazu podigniţe masu sa zemlje pomoću pik-ap uređaja i secka je.
Optimalna dužina odrezaka za pripremu senaže je 0,7-1,5 cm, zbog sadržaja suve materije. Na silo-kombajnu može da se nalazi i specijalni uređaj (aplikator) kojim se istovremeno iseckana masa tretira bakterijsko-enzimskim dodacima, u cilju ubrzavanja vrenja (fermentacije) i popravlja svarljivost senaţe.
Ovaj postupak se može obavljati i naknadno, u samom silo-objektu, pri čemu se rastvor inokulanata prska iz leđnih pumpi.
Iseckana i tretirana masa ubacuje se u prikolicu, kojom se transportuje do silo-objekta.
Punjenje i gaženje mase
Punjenje silo-objekta i gaženje – kvalitetna senaža može da se pripremi i u horizontalnim silo-objektima koji su najzastupljeniji kod nas, bez ulaganja u specijalne i skupe građevine vertikalnog tipa.
Sabijanje provenule mase za senažu vrši se gaženjem traktorima. Ukoliko se prave manji silo- objekti mora se obratiti pažnja na njegove dimenzije.
Najmanja širina treba da je 3 m da bi se omogućilo nesmetano gaženje traktorima po celoj površini.
Prohodnost silo-objekta sa obe strane, kao i minimalna dužina od 10 m, omogućava lakše i brže kretanje traktori ma koji gaze senažu.
Suprotno tome, izgradnja jedne čeone strane i male dužine objekta (5-8 m), jako uspora vaju i otežavaju gaženje.
Punjenje objekta treba vršiti postepeno, u slojevima debljine 20-30 cm.
mr Dejan Ranđelović, savetodavac za stočarstvo
psss.rs
