Prihrana biljaka nije samo „bacanje“ azotnog đubriva. Ova važna agrotehnička mera zahteva od proizvođača da bude odgovoran.
Pravilna ishrana azotom važna je za život biljke.
O izboru oblika za prihranu piše dipl. inženjer Snežana Stojković-Jevtić iz PSSS.
Postavlja se pitanje kojim oblikom azota prihraniti biljke, koji oblik azota ima bolji efekat na rast i razvoj biljaka, a isto tako i na prinos i kvalitet biljaka.
Biljke koriste azot u vidu amonijačnog i nitratnog jona
Osim jona biljke mogu asimilovati i neka organska jedinjenja azota.
Za praktičnu ishranu biljaka od organskih jedinjenja važna je samo urea.
Mnogi faktori utiču na izbor oblika azota za prihranjivanje.
Jedan od najvažnijih je pH vrednost zemljišta.
Azot u nitratnom obliku je povoljniji za ishranu biljaka u mnogo širem rasponu pH vrednosti nego azot u amonijačnom obliku.
U alkalnoj sredini je povoljniji nitratni jon jer se u toj sredini amonijačne soli cepaju i nastaje slobodni amonijak. Amonijak isparava, ili ako se zadržava u zemljištu utiče nepovoljno na rast biljaka.
U neutralnoj do blago kiseloj sredini delovanje oba jona na rast biljaka je podjednako, a oko neutralne reakcije delovanje amonijačnog jona je povoljnije jer je plazma ćelije u tim uslovima kisela pa daje prednost pozitivno nabijenom amonijačnom jonu.
U kiseloj zemljišnoj sredini za ishranu biljaka povoljniji je nitratni jon.
Sem kiselosti zemljišta smatra se da i neki drugi činioci imaju značajnog uticaja na ishranu biljaka ovim jonima: starost biljke, koncentracija biljci pristupačnih hraniva, antagonizam pojedinih jona i dr.
Amonijačni oblik azota se vrlo lako ugrađuje u organsku materiju same biljke, dok za nitratni oblik azota treba potrošiti energiju za redukciju nitrata do amonijačnog oblika, u prvom redu zahvaljujući enzimu nitrat reduktazi.
Aktivnost ovog enzima je različita kod pojedinih biljaka, čak se u okviru iste vrste razlikuju pojedine sorte i hibridi po aktivnosti ovog enzima, tako da je i ovo jedan od faktora koji govori da oblik azota može značajno uticati na ishranjenost biljaka ovim elementom.
Đubrenje azotom treba obavljati racionalno
Količine azota treba da budu prilagođene zemljištu, biljkama i nameni gajenih biljaka.
Primena prevelikih količina azotnih đubriva može izazvati intenzivnije ispiranje azota, što utiče na ekonomičnost proizvodnje i zdravstveno stanje hrane.
Postoje tri osnovna uzroka gubitaka azota:
- denitrifikacija, prevođenje nitrata u gasoviti azot i azotoksid, bakterijama u anaerobnim uslovima
- ispiranje amonijaka kao posledica hidrolize uree iz animalnih ekskremenata ili iz organskog đubriva što doprinosi efektu staklene bašte
- ispiranje iz zone korenovog sistema u zemljišne vode ili reke
Prilikom prihranjivanja treba imati u vidu da obilno đubrenje azotom povećava kiselost zemljišta, može uticati na smanjenje količine šećera u biljkama, a može izazvati i intenzivnije izmrzavanje biljaka tokom zimskog perioda.
