Evropska komisija je nedavno donela odluku da odobri korišćenje aktivne materije glifosat tokom narednih pet godina.
Glifosat je, inače, materija koja se nalazi u totalnim herbicidima koji su javnosti najpoznatiji, jer se njima tretiraju GM usevi.
Odlukom Komisije, izgleda, niko nije zadovoljan. Predstavnici „zelenih“ organizacija tražili su da se potpuno i bezuslovno zabrani upotreba glifosata, navodeći rezultate mnogobrojnih naučnih studija koje potvrđuju njegovu štetnost, a čak je i Svetska zdravstvena organizacija navela da je ovo jedinjenje verovatno kancerogeno.
S druge strane su kompanije koje ova odluka ekonomski ugrožava, ali i krovno udruženje evropskih poljoprivrednika i njihovih asocijacija koji su tražili da se glifosatu produži rok upotrebe na najmanje 15 godina, i to bezuslovno.
Da podsetimo, pre donošenja odluke o nastavku korišćenja glifosata postojala su ograničenja upotrebe ovih preparata kada su u pitanju javne površine tipa parkova, travnjaka i slično.
Evropski farmeri svoj zahtev takođe pravdaju naučnim studijama koje dokazuju da glifosat nije štetan po ljude, a kao najvažniju izdvajaju onu koju je potpisala Evropska agencija za bezbednost hrane.
Farmeri, naime, ne žele da se lako odreknu herbicida koji je jeftin i efikasan i pomaže im da brzo uklone korove s poljoprivrednih površina, na primer strništa, ili da obave prinudno dozrevanje useva onda kada je to neophodno.
GMO se u ovoj priči slabo spominje, a i te kako je prisutan. Iako je gajenje ovih useva u većem delu Evrope zabranjeno, dozvola za upotrebu totalnih herbicida čiji je glifosat sastavni deo drži odškrinuta vrata za ovu vrstu proizvodnje.
Pritisci velikih kompanija koje svoj rad zasnivaju upravo na genetskom inženjeringu je sve veći i pitanje je hoće li i koliko Evropa moći da mu se odupre.
Nije tajna ni da se GM usevi ipak gaje čak i tamo gde je to zakonom zabranjeno. Potrošnja totalnih herbicida može da bude jedan od osnovnih pokazatelja za to. Svojevremeno je i u Srbiji bila praksa da se tragom prodaje ovih preparata dođe do poljoprivrednika i njiva pod GM usevima. Danas o tome retko ko priča, još manje radi, što ne znači da je ovaj problem rešen. Stiče se utisak da se o gmo ćuti više nego što treba, verovatno iz razloga što izmena aktuelnog zakonodavstva u ovoj oblasti predstvalja put Srbije za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju.
Zbog toga odluka o daljoj dozvoli za upotrebu glifosata nije samo na relaciji ili efikasna poljoprivreda ili zdravlje, već pre svega za gmo i protiv.
Aleksandra Milić
Izvor: Poljoprivrednik
Foto: A.M.
