Prema raspoloživim podacima pšenice na našim njivama ima na oko 550.000 hektara, što se uklapa u naš trogodišnji prosek. Ta površina je za 10 odsto manja nego prethodne godine, kaže Vukosav Saković.
Setva pšenice u optimalnom roku je obavljena na oko 360.000 hektara i to nije specifično samo za ovu godinu, već se može reći da je karakteristika poslednjih sezona. Česte kiše prekidale su setvu i nakon optimalnog roka, pa je do kraja setve pšenica posejana na oko 550.000 hektara, kaže za poljosfera.rs direktor Udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković.
Ovakva situacija je uticala na naše tržište pšenice.
„Prodavci su se povukli sa tržišta, cena je počela da raste i ona je danas najviša u okruženju. Sadašnja cena se kreće, u zavisnosti od kvaliteta, između 17,5 i 18 dinara, čak za kvalitenu pšenicu i nešto preko 18 dinara. Kako sve to sada izgleda mi smo sada skupi za ino kupce. Na domaćem tržištu će svakako doći do povećane ponude, nešto manje tražnje i to će se u narednom periodu osetiti. Da li će se to desiti u decembru ili u januaru to ćemo videti. Sve analize ukazuju na to da bi ovo mogla da bude maksimalna cena za ovu godinu i u zavisnosti od vremenskih prilika u narednom periodu cena bi mogla da ode dole, ako ne i da se vrati na 15 dinara koliko je bila pre početka ovog skoka cena“, kaže Saković.
Kao zemlja izvoznik kukuruza i pšenice imamo stalne tržišne viškove, a cena uvek zavisi upravo od tih viškova.
„Mi svakako sada ne bismo imali ovu cenu da nismo u vrlo kratkom roku, od svega tri meseca, izvezli 700.000 tona pšenice. Taj dobar izvoz koji se desio na početku ekonomske godine za pšenicu, rasteretio je zalihe, rešili smo se prekomerne ponude i uz informacije o nešto lošijoj setvi došlo se do sadašnje cene, za koju se mora priznati da je pristojna“, smatra Saković.
Prodaja pšenice po kvalitetnim grupama
Godinama se pričalo, ali malo i delalo, da je za trgovanje pšenicom važno utvrditi kvalitetne grupe. Korak po korak, sporije nego što smo očekivali, ovakav način trgovanja je počeo.
„Ove godine u izvozu imamo tri kvalitetne grupe, ali tri kvalitetne grupe koje su nam nametnule velike multinacionalne kompanije. Daleko bismo bolje prošli kada bismo mi formirali kvalitetne grupe i tako prodavali. Mi smo u udruženju „Žita Srbije“ napravili te kvalitetne grupe, usvojili smo kodeks po kom bi trebalo da se ponašaju svi kupci pšenice i da pšenicu plaćaju stvarno po kvalitetu. Ne mogu reći da je to sto posto zaživelo, ali sigurno je ogromna razlika u odnosu na dve tri godine ranije. Uglavnom dobra pšenica sa kompletnim analizama se prodaje uvek za 2 do 2,5 dinara više po kilogramu od obične tržišne cene„, navodi Saković.
Prema mišljenju našeg sagovornika proizvođači znaju da svoju robu mogu prodati po kvalitetnim grupama. Ipak, to ne mogu i da ostvare jer postoji ozbiljan problem.
„Dosta naših poljoprivrednih proizvođača imaju usitnjene parcele pod pšenicom, zatim eksperimentišu tako što seju više različitih sorti, a onda svu količinu, pre nego što je predaju, i pomešaju. To je dosta teško odvojiti pri samom otkupu pšenice. Mnogo je lakše pri skladištenju i skladištari se stvarno trude da podele, jer to rade i zbog sebe a i tržišta. Smatram da ćemo sve to moći lakše da radimo onda kada budemo imali podelu sorti po kvalitetnim grupama. Tada će proizvođači moći da se opredele koje će sorte sejati, pa će im biti lakše da tu sortu i prijave, jer će njen potencijal ukazivati na kvalitetnu grupu“, zaključuje Saković.
Šta o ceni pšenice kažu proizvođači?
„Početkom godine izvoznici i berze prestaju sa radom i to tako traje sve do februara. Smatram da će cene pšenice ostati, najverovatnije, na istom nivou. Kada govorimo o ceni koja bi pokrila troškove proizvodnje i omogućila dobit, to je cena od 20 dinara za kilogram zrna + PDV“, kaže Dragan Cvetkov poljoprivrednik iz Zrenjanina.
„Pšenicu sam posejao uz dobru agrotehniku u periodu od 3-8.10. Za sada usevi obećavaju. Gledam da smanjim ulaganja, jer sa ovogodišnjom cenom, i pored odličnog roda, ostalo je malo zarade. Realna cena pšenice bi bila oko 22 rsd sa pdv. Po toj ceni bi bilo pozitivne kalkulacije, a opet ta cena ne bi „povukla“ cene hleba gore. U suštini mnogo zavisi od vremenskih uslova u februaru i aprilu-maju“, smatra Đorđe Guran iz naselja Jaša Tomić.
