Da bi kalcifikacija uspela mora se voditi računa o količini krečnog materijala na površini od jednog hektara. Ako se unese mala količina kreča uloženi
rad neće dati željene rezultate. Međutim, ako se unese suviše kreča, može desiti da dođe i do neželjenih efekata i pogoršanja osobina zemljišta.
Količina materijala pre svega zavisi od utvrđenog stepena kiselosti. Ukoliko je zemljište sa većim procentom kiselosti treba uneti veću količinu i obrnuto. Teškim, zbijenim, glinovitim zemljištima takođe treba obezbediti veću količinu kreča. Na peskovitim, lakim i aktivnim zemljištima unose se manje količine.
Za praktične potrebe kalcifikacije kao norma se mogu uzeti sledeće količine krečnog materijala po 1 ha površine:
1. Za isprana i suviše kisela laka zemljišta – 3000-4500 kg
2. Za glinovita i suviše kisela zemljišta – 5000-6000 kg
3. Za laka, manje kisela zemljišta – 2000-4000 kg
4. Za glinovita, teža, manje kisela zemljišta – 3000-4500 kg.
Ovo su približne količine od kojih se može odstupati prema tipu zemljišta, njegovoj kiselosti, načinu obrade i jačini đubrenja. Ukoliko se zemljište đubri većim količinama organskih đubriva, utoliko se i količina kreča po hektaru može povećati.
Krečni materijal za kalcifikaciju mora biti fino mleven, pa se za teža zemljišta upotrebljavaju čestice prečnika od 0,5-1 mm, a za lakša zemljišta od 0,1-0,5 mm.
Autor: Dejan Tonić
psss.rs
JOŠ JEDAN TEKST O ISTOJ TEMI
