Kiselost zemljišta se izražava pH reakcijom i može da ima vrednost 0-14.
Važno je odrediti pH vrednost zemljišta jer je adekvatna kiselost zemljišta za određenu biljnu vrstu uslov uspešne proizvodnje. Neke biljke uspešno rastu i razvijaju se na kiselijim zemljištima, a druge na alkalnijim. Za većinu biljaka najpogodnije je zemljište blago kisele do blago alkalne reakcije.
Razlikujemo:
- veoma kiselo zemljište – pH < 4,5
- kiselo – 4,6 do 5
- blago kiselo – 5,1 do 5,5
- skoro neutralno – 5,6 do 6,4
- neutralno – 6,5 do 7,3
- blago bazno (alkalno) – 7,4 do 8
- bazno – 8,1 do 8,5
- veoma bazno – > 8,5.
Biljke imaju različite potrebe u pogledu pH zemljišta koje može da ima snažan uticaj na njihov rast, razviće i plodonošenje.
Većina biljaka se prilagodila zemljištima blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6,5-7,5), podseća Ivana Obradović, agronom Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije (psss.rs).
Biljke mogu da se razvijaju na zemljištima čija je pH vrednost u rasponu od 5,0 do 8,0. Odstupanja od ovih vrednosti odražavaju se manje ili više nepovoljno, što uglavnom zavisi od vrste biljaka i sposobnosti prilagođavanja takvim uslovima.
U uslovima neprilagođene pH zemljišta određenoj biljnoj vrsti ona reaguje vidljivim poremećajima, u početku u vidu hloroze, bledila i nekroze oboda listova a kasnije i u njenom rastu i razviću. To za posledicu ima umanjen prinos i pogoršan kvalitet proizvoda.
Kiselost zemljišta direktno i indirekto utiče na biljku
Prvi vidljivi simptomi na biljkama u uslovima povećane kiselosti su zastoj u porastu i bledilo lišća.
Oštećene biljke ostaju kržljave, njihovo lišće se povija i ima intenzivniju interkostalnu hlorozu. Na primer, na kukuruzu se ne zapažaju upadljive promene sve dok je pH iznad 5,0, a ako je zemljšte kiselije naročito ako pH pada ispod 4,5 tada se primećuje osetan zastoj u porastu.
Na kiselim zemljištima klijanci šećerne repe trpe ozbiljne posledice koje se odražavaju na zastoj u porastu. Na takvim zemljištima korovske biljke se uspešnije razvijaju, pa se dešava da one prosto, uguše mlade tek iznikle biljke šećerne repe.
Kotiledoni listići biljaka na kiselim zemljištima imaju uspravan položaj a na ivicama listova dolazi do pojave hlorotičnosti i purpurnog obojavanja.
I primarni koren doživljava značajne promene uključujući, u težim prilikama i njegovo uginjavanje. Na korenu se obrazuje veći broj končastih korenovih dlačica.
I drvenaste biljke, posebno neke vrste voćaka, pate u razvoju u uslovima povećane kiselosti zemljišta.
Nepovoljno delovanje kiselih zemljišta ispoljava se, pre svega, zbog nepovoljne koncentracije pH jona, štetnog uticaja toksičnih elemenata kao što mogu biti aluminijum i magnezijum i nepotpune iskorišćenosti drugih osnovnih elemenata od strane gajenih biljaka, navodi Obradović.
Uz to, zemljište sa povećanom kiselošću može i indirektno da vrši štetan uticaj na gajene biljke, jer u njemu nailaze na povoljne uslove i neke parazitne gljive koje napadaju koren biljaka. Takva je na primer, Plasmodiophora brassicae, prouzrokovač kile kupusa i ostalih krstašica.
Oštećenja prouzrokovana niskim pH u većini slučajeva su izazvana većom topljivošću mineralnih soli u kiseloj sredini. Te soli dostižu koncentraciju koja postaje toksična za biljke i ometa apsorpciju ostalih neophodnih elemenata.
Alkalna zemljišta
Višak natrijumovih soli u zemljištu, naročito natrijum-hlorida, natrijum-sulfata i natrijum-karbonata, značajno povećava pH vrednost zemljišta i dovodi do tzv. alkalnih oštećenja na biljkama.
Oštećenja na biljaka u zemljištima povećane alkalnosti se ispoljavaju prvenstveno na lišću koje poprima hlorotičan izgled, zatim dolazi do ožegotina a kasnije i čitave biljke izgledaju klonulo i primetno sporije rastu, dodaje Obradović.
Alkalna zemljišta naročito teško podnose drvenaste biljke među kojima se ističu jabuka i kruška, a od zeljastih biljaka posebno pšenica, dok su neke druge vrste (šećerna repa, lucerka i nekoliko trava) potpuno tolerantne, čak bolje uspevaju na alkalnim zemljištima (lucerka).
Popravkom pH zemljišta i njegovim dovođenjem do reakcije koje biljke mogu da podnesu bez većih posledica, u značajnoj meri se rešavaju mnoge nepovoljnosti za gajene biljke.
