Zašto je važno duboko jesenje oranje i 5 prednosti ranijeg oranja

oranje

Duboko oranje je važna agrotehnička operacija koju treba obaviti tokom jeseni i početkom zime kada se za to steknu adekvatni uslovi.

Koji su osnovni razlozi preporučivanja oranja u jesen i koje su prednosti u odnosu na prolećnu obradu? Pre svega, treba jasno odvojiti jesenje oranje parcela posle strnina, u odnosu na oranje parcela na kojima su bile okopavine (kukuruz, suncokret ..). Parcele na kojima je izvršeno ljuštenje strništa daleko su lakše za obradu u jesen jer su rastresitije i povoljnije vlažnosti od onih na kojima ljuštenje strništa nije.

Okopavine generalno ostavljaju za sobom zemljište u boljem stanju: pod okopavinama zemljište se uglavnom, ako postoji, đubri stajnjakom, pa je ono povoljnije strukture; u toku gajenja okopavina obavlja se međuredna obrada, njiva je čistija jer se štiti od korova itd.

oranje

Glavne prednosti što ranijeg jesenjeg oranja su:

  1. veće nakupljanje i čuvanje zimske vlage jer su zimske rezerve stalan izvor vlage u zemljištu, a naročito ako su “vlage sastavljene” (zimska rezerva sa padavinama tokom vegetacije);
  2. pri jesenjem oranju gornji sloj zemljišta, sa unetim NPK mineralnim đubrivom, se prevrće i baca na dno brazde, kako bi đubrivo došlo u zonu korenovog sistema a zemljište da se odmori i regeneriše, a donji sloj koji je sačuvan od gaženja, sa povećanim sadržajem hranljivih elemenata, baca se na površinu;
  3. semena korova se jesenjim oranjem premeštaju na veću dubinu sa koje ne mogu da klijaju u proleće;
  4. tokom zime, pod dejstvom niskih temperatura stvara se fina mrvičasta struktura, koja olakšava pripremu zemljišta u proleće, i omogućava pravovremenu setvu;
  5. mrvičasta struktura uslovljava i povoljan toplotni i vazdušni režim zemljišta, što omogućava brzo i ujednačeno nicanje useva.

Važno je napomenuti da je poželjno posle jesenjeg dubokog oranja grubo zatvoriti brazde tanjiračom da bi se smanjila površina zemljišta za izmrzavanje, koje će onda biti ravnomernije da bi se sprečilo zadržavanje vode u depresijama i da bi zemljište bilo ravnije, čime će se još olakšati prolećna fina priprema za setvu jarih kultura, naročito onih koje se seju u rano proleće (jara žita, lucerka i dr.).

“Nijedna njivska površina, nezauzeta s jeseni usevima, ne treba da dočeka proleće u neoranom stanju” (dr Todorović,).

Jorgovanka Vlajkovac, dipl. inž. poljoprivrede
PSSS Požarevac

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede