Treba li poletaljka na košnici: Poniženje za pčelu i olakšan put njenim neprijateljima za ulazak u košnicu – Zbog poletaljke, podnjača
truli tri puta brže, a ona je najskuplji deo košnice. Poletaljka je pomoćna platforma za prodiranje neprijatelja pčela u košnicu. Pčelinja zajednica opstaje na principu “radi dok živiš, živi dok radiš”
I u najobuhvatnijim pčelarskim knjigama, poletaljka se opisuje u dve ili tri rečenice. O njenoj funkciji piše se još manje, kao da je reč o aksiomu koji je sam po sebi jasan. Da li je to zaista tako? Da li je neko od vas u prirodi vidio poletaljku?
Najiskusniji pčelari će vam reći da ona služi za poletanje i sletanje pčela.
Znači neka vrsta aerodroma za pčele i ništa više. Kao da helikopteru treba aerodrom. Zar nije čudno da pčele za milione godina evolucije nisu usele sebi napraviti poletaljku, kakvu im je čovek napravio? Pa se još čudio zašto je do sada nisu imale!
Ponižavamo pčele
Kada u apitehnici želite nešto da uradite, prvo sebi postavite pitanje da li je u skladu sa prirodom. Ako je odgovor negativan, bolje da odustanete odmah. Da vidimo šta nam je to poletaljka donela?
Zbog poletaljke, podnjača truli tri puta brže, a ona je najskuplji deo košnice. Posebno je skupa duboka, mrežasta podnjača. Izaziva poremećaje mikroklime u košnici preko kapi kiše koje se rasprskavaju i snega koji mrzne i topi se na njoj. Pčele iznose mrtve pčele na poletaljku, pa ona postaje hranilište i mamac za razne životinje, koje često napadaju, jedu i uništavaju i žive pčele. Poletaljka smeta i često se lomi pri utovaru, transportu i istovaru košnica.
Poletaljka je pomoćna platforma za prodiranje neprijatelja pčela u košnicu. Poseban je problem produžena poletaljka sa kosom, širokom trakom koja poletaljku spaja sa zemljom. Zar to nije poniženje za pčelu? Kao da je pčela puž ili nespretni gmizavac, a ne odličan letač. Takvo pomagalo omogućava povratak obolelih pčela i pčela invalida u košnicu što rezultira povećanim utroškom rada čistačica i stražarica i povećenim rizikom od infekcije uzročnicima bolesti i parazitima. Jer, pčelinja zajednica opstaje na principu “radi dok živiš, živi dok radiš”. Milosti nema.
Rešenje za sletanje
Dopuštajući da slabi propadnu, priroda opstaje i unapređuje se. Iz ovih i drugih razloga, konstruisao sam mrežastu podnjaču sa drugačijom poletaljkom. Na prednjoj strani stranice podnjače, usečena je poletaljka dužine 250 milimetara i širine 24 milimetra. Usek je urađen pod uglom od 22,5 stepeni spolja i prema dole, tako da je visina spoljnog otvora leta/poletaljke 35 milimetara.
Pošto je debljina zida mojih košnica 35 mm, sa unutrašnje strane je prikovana daščica debljine 13 milimetara na kojoj je dužina otvora leta 200 mm, a visina 8 mm. Tako je poletaljka smeštena u prednjem zidu podnjače, slično kao u prirodnim staništima pčela. Ovakva poletaljka se može uraditi i kod košnica sa standardnom debljinom zida košnice, samo se tada sa unutrašnje strane leta može prikovati, recimo, profilisani lim istog otvora (dužina otvora leta 200 mm; visina 8 mm) umesto daščice koju ja primenjujem.
Pčelama je lakše sletanje na poletaljku pod navedenim uglom. Odbrana košnice je olakšana. Olakšano je i čišćenje podnjače, jer kada pčele iznesu smeće, ono se po inerciji obično svalja niz poletaljku.
Isto se dešava sa retkim kapima kiše (ili pahuljicama snega) koje padnu na ovakvu poletaljku. Zbog toga, ona manje trune i ne može biti zavejana snegom.
Napisao: Sadik Čamdžić, pčelar iz Kladnja
BH pčelar arhiv
Izvor: bhpcelar.com
