Pčelarica je mala ptica, upadljivih i lepih boja. Vešt letač, odličnog vida, pčelarima može praviti problem jer se hrani i pčelama.
Vešta pčelarica u letu lovi insekte, a u okolini reka i sitnije žabe i guštere. Opazi ih sa više od šezdeset metara. Staništa su im u blizini reka gde im je i hrana dostupnija. Gnezda prave kopajući duboke rupe u rečnim obalama u lesu, što im je donelo još i narodni naziv bregunica. Za pčelare često predstavlja problem jer lovi i pčele. U naše krajeve doleću iz toplijih krajeva u maju i tu su do septembra kada se vraćaju u Afriku.
Pčelarica pojede dvostruko više insekata od svoje težine
Dugačka je oko 25 centimetara i teška pedesetak grama. Kako bi odgojila mlade potrebno je da pojede dvostruko više insekata od sopstvene težine.
Veći deo dana pčelarica traga za hranom. Nažalost, ali po zakonima prirode, u toku aktivne pčelarske sezone, nanose velike štete u pčelinjacima.
Kako je na pčelinjacima velika koncentracija pčela u maloj zapremini, to je jasno da se oko njih rado koncentrišu čitava jata, pričinjavajući veliku štetu. Najopasnije su za kišnih dana, kada je drugih insekata u vazuduhu malo, a tokom lepih dana to je vreme najintenzivnijeg medobranja jer se tada ogroman broj pčela upućuje i vraća sa paše. Oštrim kljunom uhvaćenu pčelu stegne pa udarom o čvrstu podlogu uklanja žaoku. Dnevno, uz ostale insekte, pčelarica pojede i više od dvestotine pčela.
Kako zaštititi pčelinjak od pčelarice?
Najvažnije je da znamo da je pčelarica uvrštena u liste ugroženih vrsta i moramo da je sačuvamo. Ne smemo je povrediti ili ugroziti. I na to ne treba da nas tera zakon, u kom piše da se zaštićuju trajnom zabranom lova, već naša svest da sačuvamo što više vrsta u ekosistemu.
Pčelarica nije plašljiva ptica i teško ćemo je oterati trakama koje lepršaju ili zvukovima koje proizvode različiti uređaji. Ipak, iskustva pčelara potvrđuju da se pčelarica plaši svetlosnog bleska što je tera dalje od pčelinjaka. Zato je korisno napraviti „aparat“ od ogledala ili kompakt diskova koje možemo zakačiti u blizini košnice tako da ih i blagi vetar zaljulja i zavrti. Tako će sunčeva svetlost i napravljeni „aparat“ čuvati naše pčele. Tako će u suživotu biti pčele i pčelarice.
