Pčelari, učestvujte u izradi katastra pčelinjih paša. Jednostavno, a važno!

Pčelari se nisu odazvali na poziv da pomognu izradu katastra paše. Poziv pčelarima da slikaju šume i pomognu izradu katastra paše. Savez pčelarskih organizacija Srbije...

Pčelari se nisu odazvali na poziv da pomognu izradu katastra paše. Poziv pčelarima da slikaju šume i pomognu izradu katastra paše.

Savez pčelarskih organizacija Srbije ponovo poziva pčelare da pomognu kako bi se došlo do dragocenih informacija koje će pomoći povećanju prinosa na pčelinjacima.

SPOS je još pre dve godine uspostavio saradnju sa Institutom BIOSENS iz Novog Sada u cilju izrade pašnog katastra pčelinjih paša i ustanovljavanju površina pod svim vrstama medonosnog bilja u Srbiji.

Nakon toga napravljena je besplatna Android aplikacija koja će omogućiti mapiranje pre svega srpskih šuma (bagremovih, lipovih, bukovih, hrastovih… i mešovitih), kako bi se katastar pčelinjih paša stavio u probni rad.

Pčelari su pozvani još u maju 2018. godine da instaliraju aplikaciju na svojim Android telefonima i prostim fotografisanjem šuma u okolini pomognu realizaciju izrade pašnog katastra pčelinjih paša.

Međutim, od tada do sredine 2019. godine je svega 9 pčelara poslalo ukupno samo 18 slika, iako je čak 260 pčelara instaliralo aplikaciju na svojim telefonima, navode iz SPOS.

Predsednik SPOS-a razgovarao je ponovo nedavno sa prof. Vladimirom Crnojevićem kako bi se dogovorili dalji konkretni koraci.

Pčelari, iskoristite šansu

Ne sme se odustati od ovog projekta, navodi SPOS i ponovo poziva pčelare da nastave sa svojom aktivnošću na ovom planu, jer im od toga direktno zavise prinosi.

Kada ovaj katastar bude uspostavljen pčelari će moći da izaberu najbolja mesta za svoje pčelinjake, koja pokrivaju najveću moguću površinu pod medonosnim biljem.

Kako bi se katastar pčelinjih paša stavio u probni rad potrebno je mapirati bagremove, lipove, bukove, hrastove… i mešovite šume, podseća SPOS.

Šta i kako uraditi?

„Možete otići u šumu u bilo koje doba godine, pa i zimi. Važno je početi satelitsko praćenje te šume tokom cele godine, kako bi prepoznavanje šuma što preciznije.

Nakon toga napravićete fotografiju jednog stabla, i to je apsolutno sve! Sistem radi bez veze sa internetom! Kada dođete u wifi područje bežičnog interneta, sistem sam šalje fotografiju u centar Biosensa, i kompjuteri počnu da upoređuju satelitske snimke i utvrđuju specifičnosti konkretne šume.

Kada veliki broj takvih fotografija stigne, sistem će u potpunosti ovladati prepoznavanjem šumskih površina pod određenim drvnim vrstama, te ćemo tačno znati gde se nalaze bagremove šume, čak i tamo gde nam fizički nisu dostupne po dubini. To je osnovni preduslov da bude pokrenut probni rad katastra pčelinjih paša, ako sve bude išlo po planu.

Pre nego krenemo da zajedno formiramo potrebne podatke za ovaj sistem na jedan ovako jednostavan način, moraćemo da se registrujemo u sistemu, na jednostavan način.

Unose se naši osnovni podaci i obavezni mejl. Zatim ćemo na mejl dobiti link na koji jednostavno samo treba kliknuti, i registracija je završena. Nakon toga, kad idete u neku šumu, samo napravite po jednu fotografiju. I to je sve.

Idite na više lokacija i u više šuma, neka to bude što veći broj, iskoristimo zimu pred nama.

Obratite paznju da šuma u kojoj budete, bude što čistija, da se sastoji praktično skoro samo od bagremovih stabala, ili lipovih stabala, ili kakvih drugih. Ako je mešovita, tako i izaberite iz padajućeg menija.

Ako pčelari naprave nekoliko hiljada fotografija tokom zime, Biosens bi mogao do maja da osposobi sistem za probni rad, a ako to bude urađeno i pokaže se uspešnim, ostaje nam da do kraja 2021. godine animiramo državu da prilagodi odgovarajući Pravilnik i primeni novi katastar pčelinjih paša“, poručuju iz SPOS-a.