Američka kuga pčelinjeg legla je zarazna bolest zatvorenog pčelinjeg legla, koja se prenosi inficiranjem opreme i svih pčelinjih proizvoda, te sa pčele na pčelu u krajevima gde se primenjuje seljenje pčela radi paše, pa se i bolest brzo širi.
Uzročnik američke kuge pčelinjeg legla
Bakterija Bacillus larve ima dva oblika u toku svog razvoja i to: oblik spore i u štapićasti oblik. U prvom obliku, bakterija može da se u spoljnoj sredini održava bez razmnožavanja duži niz godina (preko 10 god). Spore su veoma izdržljive na delovanje toplote, vlage, sunčevih zraka i drugo. Izdržljive su i na dezinfekciona sredstva u različitom stepenu kao i na sulfa-preparate. Međutim, u drugom obliku bakterijeBacillus larveje štapićastog oblika u kome se jedino i razmnožava, osetljiva je na delovanje toplote, isušivanje, dezinfekciona sredstva, sulfa-preparate i na antibiotike. I pored toga, ne može se lečiti jer se u ovom obliku nalazi samo u početku bolesti i to u organizmu zaraženih larvi.
Znakovi pojave bolesti
Na prisustvo ove bolesti ukazuje niz pojava: kad su na poklopljenom leglu ulegnuti poklopci sa žutim mrljama odnosno svetlijim od okolnog saća nakvašenim od propalih larvi ili rupice na ćelijama koje su izbušile pčele sa namerom da očiste ćeliju, a leglo na ramu ume da bude nepravilno raspredeno. Ako skinemo poklopac sa ćelije u kojoj je uginula larva i stavimo čačkalicu i povučemo unutrašnjost se razvlači u niti, a miris je na pokvarenu ribu ili tutkalo. U slučaju sumnje a da bi se sa sigurnošću utvrdila prava dijagnoza potrebno je u laboratoriji uraditi analizu uginulih larvi.
Otkrivanje bolesti
Za uspešno suzbijanje američke kuge najvažnije je rano otkrivanje bolesti koje obavlja svaki pčelar na svom pčelinjaku. Ako je na pčelinjaku ili bližoj okolini bilo prisutno obolevanje od američke kuge preporučljivo je češće u određenim periodima vršiti preglede saća sa leglom, dok na mestima gde toga nije bilo detaljan pregled može se izvršiti u proleće pre naglog razvoja i jačanja društva i unosa velikih količina nektara i polenovog praha.
Prenošenje zaraze
Zaraza se u košnici prenosi od larve do larve preko pčela hraniteljica, dok se od košnice do košnice prenose putem grabeži i naleta pčela. Ponekad to čini i sam pčelar kad iz košnice u košnicu prenosi zaražene okvire ili vrcaljkom ili kad vrši prihranu sa zaraženim medom ili upotrebom voska za satne osnove koji nije dezinfikovan na propisan način.
Suzbijanje bolesti
Imajući u vidu da je američka trulež teška zarazna bolest, da nikada ne prestaje sama od sebe, da je njen uzročnik veoma otporan i da trajno ostaje na saću te da se vrlo lako i brzo prenosi na okolne pčelinjake sasvim je logično i prihvatljivo da se u njenom suzbijanju primenjuju radikalne mere. To podrazumijeva gušenje pčela iz zaraženih društava paljenjem sumpora u košnici. Uginule pčele zajedno sa okvirima i saćem sa leglom treba spaliti na pogodnom mestu. Istovremeno treba izvršiti dezinfekciju celokupnog pribora i košnica koje su još upotrebljive. Dezinfekciju košnice obaviti tako da se sa unutrašnjih strana košnice dobro ostružu svi zaostaci propolisa i voska, a potom dobro operu dezinficijesom (rastvor formaldehida ili žive sode). Poslije toga košnicu treba iznutra opaliti plamenom let-lampe.
Ono što se mora podvući je da američku kugu legla nikada ne pokušavati (što neki naši pčelari uporno pokušavju) lečiti ANTIBIOTICIMA jer je potpuno nesvrsishodno, ne daje nikakve rezultate.
Autor: Svetislav Marković, dipl. inž. stočarstva
psss.rs
Foto: en.wikipedia.org
