Hrizantema, poreklom je iz Japana i Kine. Neki od naziva su joj i zimska ruža, šuman, jesenja ruža… S kraja jeseni, kada je sve manje drugog cveća u vrtovima, ona pažnju privlači svojim cvetovima.
Gajenje hrizanteme može da bude u zatvorenom i na otvorenom prostoru. Hrizantema voli rastresito zemljište, polusenovita mesta, tokom cvetanja zahteva dosta vode. Zaliva se dva do tri puta nedeljno.
Razmnožava se na dva načina: vegetativno (semenom) i generativno (reznicama). Razmnozavanje se vrši reznicama koje su dobijene od zdrave matične biljke. Reznice se uzimaju od kraja februara/marta do maja. Sadnja hrizantema ne sme da bude pregusta. Hrizanteme se sade tako da razmak između biljaka bude 40 cm.
Veliku opasnost za ovu biljku predstavljaju puževi. Preko noći obrste svo lišće i mlade izdanke. U proleće treba da se preduzmu mere da se oni unište.
Sezonu cvetanja hrizanteme možemo produžiti redovnim otkidanjem cvetnih glavica koje su se osušile. Postoji više sorti, cvetovi su različite veličine i boje. Mogu da budu jednostavni, slojeviti i puni. U proleće kada krenu mladi izdanci prihranu dodati na bazi kalijuma i azota.
Cveće koje poklonjate nekom drugom ili primate na poklon umesto Vas govori o osećanjima. Svaka vrsta cveća ima svoju simboliku. Može se razvrstati prema boji čime ističemo njegovu simboliku. Crvena boja je simbol lepote i života, vatre i ljubavi, žuta radosti ali i ljubomore, zelena razumevanja i saosećanja, bela nevinosti, ljubičasta simboliše nežnost, narandžasta energiju života i ponos i plava boja simboliše sanjarenje, vernost i maštu.
Cveće oplemenjuje, nemo je, ali mnogo govori… Kaže ono što se rečima ne može iskazati.
Autor: Boban Stanković
psss.rs
