Cvast kamilice se može brati ručno, pomoću češljeva, a na većim površinama se bere specijalnim kombajnima i vučenim mašinama za berbu cvasti kamilice. Kamilica
cveta neravnomerno, tako da na biljci istovremeno imamo precvetale cvetove i nerazvijene pupoljke na bočnim grančicama. Zato je veoma teško odrediti pravi momenat žetve.
Najkvalitetniji cvetovi su kada beli jezičasti cvetovi stoje horizontalno, a iz žutih cvetova se prosipa polen. To je pravi momenat za berbu, a i tih cvasti pojedinačno. Zato se pribegava sukcesivnoj berbi.
Ako se bere ručno može biti 2-8 berbi, zavisno od vremenskih prilika.
Kada se bere radi destilacije etarskog ulja pribegava se mašinskoj berbi, tako što se biljke odsecaju u visini prvih cvetova i odmah nose na preradu. Kod biljaka dolazi do retrovegetacije i ponovnog cvetanja, što podrazumeva još jednu žetvu.
Kamilica se žanje po lepom i sunčanom vremenu. Vreme žetve u jesenjoj setvi je u aprilu ili maju a u prolećnoj setvi u junu. Cvetne glavice se suše prirodnim putem na promajnom mestu zaštićenom od sunca. Rasprostiru se u veoma tankom sloju, na početku uz prevrtanje da se sirovina ohladi.
U novije vreme sve se više suši u sušarama, na temperaturi ne većoj od 40 °C. Prinos suvih glavica po 1 ha iznosi 400-1500 kg, etarskog ulja 3-5 kg, a semena do 150 kg. Odnos svežih i suvih glavica je 4-6 : 1 što znači da prinos svežih glavica može biti i do 8 t/ha.
Kamilica se gaji radi rascvetalih cvetnih glavica i etarskog ulja. Cvetne glavice se upotrebljavaju u medicini, u kozmetici za spravljanje šampona, krema, masti i za industrijsku proizvodnju preparata široke potrošnje. Cvetne glavice sadrže preko 1 % etarskog ulja koje je gusto, na nižim temperaturama skoro smolasto, tamno plave do zelene boje. Pod uticajem kiseonika i svetlosti ulje vremenom dobije tamno zelenu boju, a kasnije prelazi u mrku.
Autor: Milanka Miladinović, dipl. inž.
psss.rs
Foto: pixabay.com
