Stajnjak može na više načina da zagađuje životnu sredinu. Prekomerna upotreba stajnjaka i intenzivna mineralizacija u zemljištu
može dovesti do povećanja sadržaja nitrata u biljkama, površinskim i podzemnim vodama.
Stajnjak može da zagadi sredinu amonijakom. Visoka temperatura i vetrovi pogoduju oslobađanju amonijaka. Da bi se smanjio gubitak azota veoma je važno da se stajnjak iznešen na oranicu odmah zaore. Stajnjak dobijen iz intenzivne stočarske proizvodnje može da sadrži i mnoge druge štetne materije. U ovoj proizvodnji koriste se razna sredstva za suzbijanje parazita, lečenje bolesti, stimulatori rasta, materije za konzervisanje hrane. Poboljšivači ukusa, enzimi, estrogene supstance, kokcidiostatici, anabolici, sulfonamidi i itd. Tu su i kalcijum i fosfor kao redovni sastojci obroka, kao i mnogi drugi mikro i makro elementi neophodni za život.
Najveća opasnost preti od stajnjaka svinja, koji može da ima visok sadržaj cinka i bakra, koji su poreklom iz aditiva. Najosetljivije životinje na bakar su ovce, tako da ih nikako ne treba napasati na pašnjaku đubrenom svinjskim stajnjakom,odnosno stajnjakom obogaćenim bakrom.
Šta još sadrži stajnjak?
Može da sadrži razne patogene organizme. Zabeleženo je obolevanje goveda od botulizma poreklom iz živinskog izmeta. U stajnjaku preživljava i uzročnik leptospiroze. U dodiru svinja sa stajnjakom poreklom od živine moguća je zaraza uzročnikom avijarne tuberkuloze. Velika opasnost preti od uzročnika salmoneloze, odnosno od đubrenja živinskim ili goveđim stajnjakom od životinja zaraženih salmonelom.
Šta učiniti?
Postoje mnoge dileme o korišćenju stajnjaka koji bi trebalo da potiče od organik stoke, a znamo da nema dovoljno organik stoke u našoj zemlji. Pa šta nam je činiti?Moramo poštovati sve principe zoohigjene kao i obavezne mere zaštite propisane zakonom – program mera. Odnosno, ne smemo koristiti stajnjak sa imanja gde je bilo zaraznih bolesti i gde ne postoje dokazi o obaveznom programu mera.
Treba da učinimo dezinfekciju stajnjaka.
Većina farmera je zaboravila pravo značenje pakovanja stajnjaka. Radi se zapravo o biohemijskoj dezinfekciji stajnjaka, kojom uništavamo uzročnike zaraznih bolesti u stajnjaku. Ovo je preporučljivo raditi i ako na farmi nema zaraznih bolesti, ali zato svugde ima jaja i larvi muva itd. Ova dezinfekcija stajnjaka se izvodi tako što se na neoceditom tlu udaljenom od staja, znači beton ili ilovača širine 1,5 –2 m, a dužine prema količini stajnjaka koji treba biološki dezinfikovati. Stavlja se izolacioni sloj od slame, treseta, šaša debljine desetak cm i zatim se rastresito slaže oko 1m visine zaraženi stajnjak. Ovaj stajnjak prekrijemo sa svih strana slamom i pokrijemo slojem zemlje.
Ovako upakovan stajnjak počinje fermentisati, počinje razgradnja organskih materija pod dejstvom bakterija koje proizvode visoku temperaturu od 65-75 stepeni. Šta se tada dešava? Manje otporni mikroorganizmi propadaju za 2 meseca, a otporniji za 3-4.
Mikroorganizmi propadaju i zbog toga što se pod ovim uslovima razvijaju i rade drugi mikroorganizmi pod čijim se dejstvom prilikom fermentacije razvijaju među produkti koji imaju dezinfekciono dejstvo. Ovakvi produkti su sledeći – mravlja i mlečna kiselina, aldehidi, alkoholi, estri, fenoli i drugi. Poseban učinak imaju gljivice, protozoe i bakteriofagi.
Ko prvi strada u upakovanom stajnjaku?
Prvo stradaju larve muva u roku od 4 dana. Za 1-2 nedelje uginu razvojni oblici spoljnih i unutrašnjih parazita. Za 3 nedelje uginu koli bakterije zatim, uzročnici paratifusa i tifusa, veliki broj salmonela, brucele, pasterele i drugi mikroorganizmi. Uzročnik tuberkuloze i infekciozne anemije kopitara ugibaju za oko dva meseca. Uzročnik zaraznog laringotraheitisa kokoši za oko 10-15 dana. Virus atipične kuge peradi ugine za 20 dana. Jaja askarida uginu za oko 25 dana, a prelazni stadijumi/onkosfere ehinokoka za 6 meseci. U toku ovog procesa uginu i biljni paraziti i uzročnici bolesti, seme korova i drugo.Konačni proizvod biohemijskih procesa je humus bogat azotom sa 10 –15% vode.
Autor: Pantelić Branislava
PSS Subotica
