Zaključak u nekoliko tačaka
1. Sesti i razgovarati sa krajnjim korisnicima agrarnog budžeta.
2. Kvalitetnim, realnim dugoročnim planom usaglasiti želje poljoprivrednika i potrebe države.
3. Pridržavati se planova za razvoj po ugledu na moderne i agrarno razvijene zemlje.
4. Ministarstvo poljoprivrede, kao najvažnija i najodgovornija institucija mora da usvoji novi drugačiji koncept agrarne politike u kome će biti mesta za sve, male, srednje i velike poljoprivredne subjekte. U Nacrtu strategije razvoja poljoprivrede R. Srbije 2010-2013. god. na strani 73. u prvoj koloni date tabele, kada su u pitanju mali poljoprivredni proizvođači kaže se da će oni morati ili da povećaju svoj obim proizvodnje ili da napuste sektor poljoprivrede i potpuno ugase proizvodnju na svom gazdinstvu. Ovo je dokaz da nema plana čim se predlaže prestanak proizvodnje hrane koja svakim danom postaje sve važnija u svetu na kome se predviđa u bliskoj budućnosti brojka od 9 milijardi ljudi koji svaki dan moraju da jedu.
5. Napraviti kategorije korisnika podsticaja, a samim tim svakoj kategoriji posebno propisati posebne mere podsticaja koje će biti stimulativne i podstaći preduzimački duh kod poljoprivrednika. Krenuti sa direktnim podsticajima, zatim sa podsticajima za mehanizaciju i opremu i na kraju završiti sa poljoprivrednim kreditima. Ograničiti vremenskim periodom koliko se PPG može provesti u određenoj kategoriji kada su prve dve mere u pitanju. Podsticati razvoj PPG sa prve dve grupe podsticaja dok ono ne bude samostalni tržišni proizvođač. Čim to postane, prepustiti mu samo povoljne kreditne linije sa povoljnim kamatnim stopama.
6. Podsticajne mere moraju da zavise od uspešnosti poslovanja korisnika državne pomoći. Trošenje državnih resursa mora da se opravda razvojem i napretkom korisnika podsticaja. Stim u vezi osmisliti način da svi korisnici državnih podsticaja budu deo poreskog sistema kako bi se njihov razvoj mogao pratiti.
7. Obavezno formirati fondove za razvoj poljoprivrede u svakoj lokalnoj samoupravi i sredstva od zakupa držanog poljoprivrednog zemljišta, ali i druga sredstva usmeriti u razvoj PPG u celokupnom iznosu sredstava od zakupa koji iznosi 40% za opštinu. Odeljenja za poljoprivredu u svakoj lokalnoj samoupravi vođena od strane lica koja imaju najmanje 5 godina radnog iskustva u oblasti planiranja i organizacije i završen poljoprivredni fakultet – agroekonomski smer.
8. Omogućiti ulaganje u srpski agrar, ali ne smetnuti sa uma da je poljoprivredno zemljište koje je neprocenjiv resurs koji prvenstveno služi za proizvodnju hrane i prehrambenu sigurnost zemlje – ograničeno. Hrana postaje strateško oružje. Zbog poremećaja na svetskom tržištu hrane došlo je do niza promena, socijalnih, ekonomskih i političkih nemira, koji su dovodili čak i do promene geopolitičke karte u pojedinim delovima sveta, pogotovu u onim krajevima i kod onih zemalja, koji su najveći svetski uvoznici hrane. Postojeći proizvodni potencijali ogledaju se i crpe svoje nevelike mogućnosti iz podatka da svet trenutno raspolaže sa 1.540.000.000 hektara obradivih površina ili tek nešto malo više od 10% od ukupne kopnene površine na zemaljskoj kugli. Otuda dolazimo do konstatacije da su resursi obradivih površina, koji treba da prehrane čitav svet, veoma ograničeni. Prva stvar koju moramo da uočimo je demografski faktor – rast svetske populacije, kao najizvesniji sa stanovišta procene. Do projekcije rasta svetske populacije u narednim godinama, pomoću statističkih metoda, relativno precizno se može ustanoviti. U UN predviđaju da će svet sa sadašnjih sedam milijardi stanovnika do 2050. imati između 9,2-9,4 miljarde žitelja što, samo po sebi, nosi porast potrošnje za hranom, ali i uz rastući standard, nameće obavezu povećanja proizvodnje hrane za 70 odsto da bi se zadovoljio ovakav nivo potrošnje na bazi pretpostavljenog rasta svetske populacije.
9. Takođe, fleksibilnost u pojedinim situacijama mora da postoji. Kruta državna politika koja nije podložna promenama koje vreme donosi usled napretka i razvoja, osuđena je da stvara probleme, a samim tim i da koči razvoj PPG. Ako smo mi nasledili probleme, moramo se potruditi da ih ne ostavimo u nasleđe onima koji dolaze posle nas.
Autor teksta: Uglješa Trkulja, objavljeno na www.subvencije.rs
