Da li osiguranje u poljoprivredi posmatramo kao nepotrebni trošak ili kao investiciju?
Obzirom da je procena da samo oko 15 posto površina koje se obrađuju u Srbiji ima neki vid osiguravajućeg pokrića, jasno je za šta se većina poljoprivrednika opredelila.
Naravno, o osiguranju razmišljamo tek kada naši usevi, plodovi ili životinje stradaju.
U pravilniku za ostvarivanje prava na podsticaje za premiju osiguranja useva se između ostalog piše i koliki su maksimalni iznosi podsticaja. Više o ovoj temi saznajemo od Miloša Jelića savetodavca za ruralni razvoj PSSS.
Pravilnik za ostvarivanje prava na podsticaje za premiju osiguranja useva
Ovim pravilnikom bliže se propisuju vrste podsticaja programima koji se odnose na unapređenje konkurentnosti koji obuhvataju podsticaje za upravljanje rizicima premije osiguranja useva, plodova, rasadnika, mladih višegodišnjih zasada uslovi, način ostvarivanja prava na podsticaje, obrazac zahteva, kao i maksimalni iznosi podsticaja po pojedinoj vrsti podsticaja i po korisniku.
Vrste podsticaja za osiguranje su:
1) podsticaji za osiguranje ratarskih kultura (žitarice i industrijsko bilje);
2) podsticaji za osiguranje povrtarskih kultura;
3) podsticaji za osiguranje voćarskih kultura, vinove loze i hmelja;
4) podsticaji za osiguranje rasadnika i mladih višegodišnjih zasada pre stupanja na rod;
5) podsticaji za osiguranje životinja.
Pravo na podsticaje ima:
1) pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ako je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu;
2) kod društva za osiguranje kad je osigurao od rizika:
– useve i plodove koji su propisani opštim i posebnim uslovima osiguravajućih društava,
– na površinama poljoprivrednog zemljišta koje je upisano u Registar pod odgovarajućim biljnim kulturama;
– rasadnike i/ili mlade višegodišnje zasade pre stupanja na rod,
– i životinje.
Lice koje ispunjava uslove ostvaruje pravo na isplatu podsticaja ako u Registru ima prijavljen stočni fond (podatke o vrsti životinja i broju gazdinstva (HID) na kojima se drže ili uzgajaju).
Maksimalni iznosi podsticaja po vrsti podsticaja iznosi:
1) za podsticaje za osiguranje ratarskih kultura – 100.000 dinara;
2) za podsticaje za osiguranje povrtarskih kultura – 500.000 dinara;
3) za osiguranje voćarskih kultura, vinove loze i hmelja – 1.000.000 dinara;
4) za podsticaje za osiguranje rasadnika i/ili mladih višegodišnjih zasada pre stupanja na rod – 500.000 dinara;
5) za podsticaje za osiguranje životinja – 2.000.000,00 dinara. Ukupno za sve vrste podsticaja korisnik podsticaja može da ostvari maksimalno 2.500.000 dinara.
Pravo na podsticaje ostvaruje se tako što se zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnosi Ministarstvu finansija – Uprava za agrarna plaćanja.
Zahtev se podnosi u dva primerka od 1. jula do 15. novembra tekuće godine.