U svetu i kod nas ne prestaju rasprave o koristi i opasnostima, odnosno rizicima od gajenja genetski modifikovanih organizama (GMO). Danas su stavovi
suprostavljenih strana jednako nepomirljivi kao i u vreme stvaranja prvih GMO, iako je obavljen veliki broj istraživanja u kojima su ispitivane karakterisrike GMO i njihov uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Klasične sorte biljaka nastaju u polju, a genetski modifikovane sorte nastaju u laboratoriji „ukrštanjem„ biljaka sa potpuno nesrodnim organizmima. GM biljke dobijaju se unošenjem u neku biljku samo jednog ili nekoliko gena iz virusa, bakterija, insekata, životinja, čoveka ili drugih biljaka koje najčešće nisu srodne sa prvom biljkom. Postupak dobijanja GMO naziva se bioinženjering ili genetski inženjering.
Koristi od gajenja GM biljaka
Pristalice gajenja GM biljaka navode sledeće prednosti i koristi od njihovog gajenja u odnosu na klasične sorte:
– Stvaranje GM biljaka predstavlja najveće dostignuće u istoriji poljoprivrede koje će pomoći da se pobedi glad i obezbedi potpuna prehrambena sigurnost svih stanovnika Zemlje;
– Razmena gena između nesrodnih organizama dešava se milionima godina. Primer za to je čovek koji ima 8% gena poreklom od virusa;
– GM sorte se mnogo više i detaljnije ispituju od klasičnih sorata; GM biljke i proizvodi koji sadrže GM biljke su potpuno bezbedni za ljudsko zdravlje;
– Gajenje GM biljaka je bezbednije za životnu sredinu jer se troši manje goriva i manje hemikalija za zaštitu od korova, insekata i bolesti. Zemljište se manje obrađuje pa se smanjuje erozija zemljišta;
– Stvaranje novih sorata GM biljaka sa poboljšanim karakteristikama dosta je brže i jeftinije;
-GM biljke imaju veći prinos i bolji kvalitet (veći sadržaj ulja, šećera, belančevina, skroba, vitamina, minerala…);
– U GM biljke mogu se uneti poželjne osobine koje nije moguće uneti klasičnim oplemenjivanjem. Primeri su: manje potrebe useva za hranivima zbog njihovog boljeg iskorišćavanja od strane biljaka, povećan sadržaj nekih vitamina i minerala, otpornost na totalne i neke druge herbicide, otpornost na insekte i bolesti, otpornost na nepovoljne uslove gajenja (hladnoća, suša, visoke temperature, zaslanjeno zemljište itd.). Mogu se stvoriti GM usevi čija se visina može kontrolisati. Tako je stvorena trava za travnjake i golf terene koja se ne mora uopšte kositi jer njen rast prestaje kada dostigne određenu visinu;
– Ishrana sa GM biljkama koje sadrže vakcine ili lekove predstavlja najlakši i najjeftiniji način lečenja ljudi i životinja;
– Proizvodnja GM biljaka je jeftinija jer se troši manja količina hemikalija i goriva;
– GM biljke brže i ujednačenije niču, pa su usevi robusniji i ujednačeniji.
Opasnosti i rizici od gajenja GM biljaka
Primedbe koje se odnose na stvaranje i gajenje GM biljaka su agronomske, ekološke, medicinske, ekonomske, moralne, religiozne i političke prirode.
Protivnici gajenja GM biljaka smatraju da je korist od njih manja od štete i potencijalnog rizika. Oni navode sledeće rizike i štete od gajenja GM biljaka:
– Stvaranje GM biljaka je neprirodan proces koji predstavlja najveće zadiranje u zakonitosti prirode jer ove biljke nastaju ukrštanjem potpuno nesrodnih organizama na način koji se nikada ne bi desio bezpomoći čoveka. Zbog toga njihovo gajenje predstavlja najveću opasnost za poljoprivredu i opstanakljudskog roda. Otuda i naziv „Frankenštajn hrana“ za hranu koja sadrži GMO;
– Za organizme koji su nastali unošenjem gena životinja u biljke ne može se reći da li pripadaju biljkama ili životinjama što može predstavljati problem za ljude koji se strogo pridržavaju ograničenja u ishrani;
– Procenjuje se da na svetu ima 500 miliona gladnih i milijardu neuhranjenih ljudi. Gajenje GM biljaka neće pomoći da se pobedi glad jer hrane ima dovoljno za sve. Uzrok gladi ne leži u nedovoljnoj količini hrane, već u njenoj nepravednoj raspodeli i nemogućnosti siromašnih da je kupe. Količina hrane koja se danas proizvede dovoljna je da se prehrani 9-10 milijardi ljudi;
– GM biljke nisu dovoljno ispitane. Postoje brojna istraživanja čijim rezultatima ne treba verovati. Pod sumnjom su najpre istraživanja koja su obavile kompanije koje su stvorile GM biljke, po metodologiji koju su same donele. Zatim, treba sumnjati i u istraživanja koja su finansirana od strane istih tih kompanija. Objektivna procena karakteristika GM biljaka, njihovog uticaja na životnu sredinu, zdravlje ljudi i životinja može se dobiti samo u slučaju višegodišnjih nezavisnih istraživanja. Kratkoročna istraživanja ne mogu dati pravu sliku jer su GM biljke nestabilni organizmi pošto vremenom mogu da izgube neke pozitivne, a da steknu neke negativne osobine;
– GM hrana se često ne obeležava pa se ne može pratiti uticaj te hrane na zdravlje, a kupcima se ne pruža mogućnost da biraju prilikom kupovine;
– Stvaranje GM biljaka jeste brže, ali nije jeftinije od stvaranja sorata klasičnim putem. Oprema i objekati su mnogo skuplji od onih koji se koriste u klasičnom oplemenjivanju pa samo najbogatije države i kompanije mogu da se bave stvaranjem GM biljaka, dok siromašnim državama preostaje klasičan način rada;
– Seme GM biljaka skuplje je od klasičnog semena i mora se svake godine ponovo kupovati. Ako poljoprivrednici kupljeno seme ponovo koriste za setvu, rizikuju velike kazne jer semenske kompanije redovno vrše kontrolu parcela radi sprečavanja neovlašćenog korišćenja svog semena koje su patentom zaštitile. Zbog toga, potpuni prelazak na GMO i zavisnost od multinacionalnih kompanija može predstavljati veliki problem za poljoprivrednike pošto se 15-20% hrane u svetu proizvede setvom farmerskog semena koje može slobodno da se koristi u te svrhe. Ako bi se sejalo isključivo GM seme, multinacionalne kompanije bi ostvarile monopol i genetički imperijalizam;
– GM biljke su nebezbedne za ljude i životinje zbog toga što sadrže alergene i toksine ili zbog toga što postoji opravdana sumnja da ih tokom vremena mogu stvoriti;
– Mnoge GM biljke izgubile su karakterističan miris i ukus svoje vrste;
– Postoji opravdana bojazan da GMO mogu da menjaju genom, odnosno naslednu osnovu ljudi . Zbog toga se ne može predvideti njihov uticaj na zdravlje ljudi i životinja;
– Kod laboratorijskih životinja GM biljke mogu izazvati usporen porast, oslabljen imunitet, tumore na svim unutrašnjim organima, kancer i prevremenu smrt;
– GM biljke dovode do zagađivanja konvencionalnih i organskih useva svojim polenom i svojim semenom koji mogu biti preneti pomoću vetra, insekata, ptica, mehanizacije ili na neki drugi način. Usevi sa zagađenih parcela ne mogu da se prodaju po višoj ceni pa proizvođači imaju veliki gubitak koji im niko neće nadoknaditi;
– Konvencionalni proizvodi su na svetskom tržištu skuplji za 20-30%, a organski i mnogo više;
– Prinos GM biljaka nije veći od prinosa klasičnih sorata, ako se klasične sorte gaje uz odgovarajuću agrotehniku;
– Gajenje GM biljaka može dovesti do stvaranja „ superkorova“ koji su otporni na totalne herbicide, „superbuba“ tj. inse
kata otpornih na insekticide i korova otpornih na bolesti;
– Gajenje GM biljaka može dovesti do stvaranja novih vrsta bakterija i virusa koji mogu uništiti useve; Prilikom stvaranja GM biljaka, zajedno sa korisnim osobinama mogu se uneti i štetne osobine; Bakterije koje žive u probavnom traktu ljudi i životinja mogu postati otporne na antibiotike što može stvoriti velike probleme prilikom lečenja bolesti;
– GMbiljke otporne na insekte dovode do eliminisanja nekih korisnih insekata;
– Gajenje GM biljaka otpornih na totalne herbicide dovodi do zagađivanja gajenih biljaka, zemljišta i podzemnih voda ovim herbicidima koji su potencijalni izazivači kancerogenih oboljenja. Utvrđeno je da se kod 44% stanovnika Evrope u krvi nalazi glifosat, aktivna materija totalnih herbicida. Postoje GM biljke koje svojim korenskim izlučevinama stimulišu povećanje broja štetnih mikroorganizama koji smanjuju plodnost zemljišta.
Autor: Mr Ilija Bjelić
PSS Zrenjanin
