Farme insekata mogu postati atraktivne i kod nas

skakavac zeleni

Insekti u ljudskoj ishrani kao alternativa ili rešenje? Produkti pčela, poput meda i mleča, danas su nam potpuno uobičajeni u ishrani.

I dok počeci pčelarstva sežu još u doba pre pisane istorije, korišćenje insekata na jedan drugačiji način u ljudskoj ishrani, kao izvora proteina, do sada je bilo karakteristično samo za pojedine delove Azije i Afrike.

Kako se populacija na zemlji ubrzano povećava, rastuće potrebe u hrani biće sve teže zadovoljiti, naročito ako se ima u vidu ograničenost poljoprivrednih resursa. Tome treba dodati i promene u prehrambenim navikama stanovništva zemalja u razvoju, od kojih su mnoge doživele buran ekonomski razvoj u proteklim decenijama, te je stanovništvo počelo konzumirati meso i mesne prerađevine u znatno većim količinama nego ranije. Zbog svega toga, organizacija u okviru UN zadužena za hranu i poljoprivredu (FAO), pokušava da iznađe alternativna rešenja u cilju obezbeđivanja prehrambene sigurnosti narastajuće ljudske populacije.

skakavci za jelo

Ideja je da se populariše korišćenje insekata u ishrani kao izvora proteina i kao zdrave supstitucije za meso proizvedeno na stočnim farmama.

hrana od insekata

Obrok od insekata ima brojne prednosti u odnosu na mesni, koji je do sada bio značajan izvor proteina neophodnih ljudskom organizmu. Najpre, on je lišen svih negativnih sastojaka koji se nalaze u crvenom mesu. Ništa manje važan nije ni ekološki benefit, budući da su stočne farme jedan od najvećih emitera gasova staklene bašte, u prvom redu metana. Ni ekonomski efekti se ne mogu zanemariti, budući da je za jednu težinsku jedinicu goveđeg mesa potrebno utrošiti osam jedinica stočne hrane, dok je za jednu jedinicu insekata potrebno utrošiti dve jedinice hrane, uz važnu napomenu da su znatno veći izdaci za proizvodnju hrane za stoku (uz dodatno zagađenje životne sredine koje se tokom tog procesa ne može izbeći), u odnosu na troškove prikupljanja biološkog materijala koji potiče neposredno iz prirodne okoline, a koji se koristi za ishranu gajenih insekata.

Insekti se gaje u za to specijalizovanim farmama, koje su vrlo jednostavne i jeftine za konstrukciju i održavanje. Takve farme već postoje u zemljama koje imaju tradiciju u konzumiranju insekata, ali njihov broj se povećava i u drugim zemljama širom sveta. Rast trgovine proizvodima od insekata i porast broja insekatskih farmi trenutno je trend u svetu, a ako se ciljevi UN ostvare, može se očekivati u budućnosti da će ovakav vid uzgajanja insekata biti još više raširen.

U svetlu svih pobrojanih činjenica, ovaj novi način farminga (koji se po svim svojim karakteristikama može označiti kao organski, jer može u potpunosti da se izvede bez korišćenja agrohemikalija) bi mogao postati interesantan i u našoj zemlji. Činjenica da je u pitanju jeftin proces, da za njega nije potrebno puno prostora i da ne traži velika početna ulaganja, čini farme insekata potencijalno veoma atraktivnim i za naše proizvođače, naročito kada se uzme u obzir hronični nedostatak novca u domaćem agraru, usitnjenost poseda, ali i klima koja je dosta povoljna jer veći deo godine omogućava uzgoj bez potrebe dodatnog zagrevanja objekata.

Miraš Zagrađanin, dipl. inž.

psss.rs

POVEZANO: Insekti kao alternativa klasičnoj ishrani

 

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede