Organska proizvodnja se u svetu smatra veoma perspektivnom
i koristi je sve više ljudi koji su svesni važnosti upotrebe kvalitetne hrane i očuvanja životne sredine. U Srbiji se površine pod organskim proizvodima, ali i broj životinja u organskom statusu sporo povećavaju. Prema dostupnim podacima broj hektara u organskom statusu u našoj zemlji je nešto više od 8.000, a kada je u pitanju organska proizvodnja mesa i mleka situacija je još lošija. Procenjuje se da ukupno ima oko 5.000 ovca, koza i goveda, i nešto više od 1000 koka nosilja.
Kuriozitet je da su najveće površine i gotovo sva stočarska proizvodnja locirani u Vojvodini, iako u centranoj Srbiji postoje mnogo bolji uslovi za uspostavljanje ove proizvodnje. Naime, tamo ima mnogo površina na kojima se malo ili nimalo primenjuju nedozvoljena hemijska sredstva, lakše je organizovati prostornu izolaciju, a na raspolaganju su znatno veće pašnjačke površine.
Razlozi zbog kojih se poljoprivrednici odlučuju za organsku proizvodnju u našoj zemlji su različiti. Od toga da žele da proizvedu zdravu hranu za svoju porodicu i sebe, do toga da očekuju da će ovim načinom proizvodnje ostvariti značajno veću zaradu. Činjenica je da su organski proizvodi skuplji, ali skuplja je i njihova proizvodnja. U EU organska poljoprivreda ima značajno veću podršku što domaće proizvođače čini nedovoljno konkurentnim.
– Mnogo je problema sa kojima moramo da se izborimo. Do kvalitetnog semena se teško dolazi i generalno ga nemamo dovoljno na tržištu. Sadni materijal u voćarstvu je gotovo sav iz konvencionalne proizvodnje, a, na primer, sorta maline polka koja je veoma interesantana za nas organske proizvođače čak nije na sortnoj listi, priča Milenko Dolovac, proizvođač organske hrane iz Futoga.
Naglašava i da je organskim proizvođačima otežana zaštita useva jer biopreparati koji su dozvoljeni u EU kod nas ne mogu da se kupe.
– Prinuđeni smo da koristimo samo ono što je dostupno na našem tržištu, a to nam znatno poskupljuje proizvodnju. Bilo bi dobro da se odobri uvoz biopesticida ili bar da nam država izađe u susret i odobri da ih indiviualno uvozimo.
Ni prodaja ovih proizvoda nije tako lak posao kao što bi se na prvi pogled pomislilo. Neophodna je dobra organizacija, a proizvodi moraju da se beru, skladište i pakuju na odgovarajući način, kao i da do potrošača stignu sveži. To je mukotrpan posao, a prodaja se najčešće obavlja svakodnevno na pijaci, što znači da osoba koja je angažovana na ovom poslu ne može da radi u polju. Pojedini supermarketi počeli su da nude ovu vrstu robe na svojim policama, ali to još uvek nisu dovoljne količine da bi na njih mogao da računa veći broj proizvođača.
Grupa mladih ljudi iz Pivnica odlučila je da udruži proizvodnju i prodaju, a plasman obavljaju uglavnom putem inteneta. Idejni tvorac ovog mini udruženja je Mirko Vlček koji kaže da njemu i njegovim prijateljima ovaj posao ne pada teško jer osim što zarađuju oni se ovim putem i druže. Napominje da su napravili bazu podataka sa količinama i vrstom robe, a prodaju i ono što proizvedu neki drugi proizvođači u njihovom komšiluku. Robu isporučuju na kućnu adresu ili brzom poštom, a za kupce koji ne žive daleko dostava je besplatna. Vlček kaže da se interesovanje za organske proizvode povećava i da su među najvećim potrošačima majke koje ovu hranu kupuju za svoju decu.
Ipak, čak i među proizvođačima organske hrane vlada mišljenje da su oni sami najveći potrošači svojih proizvoda, jer nema dovoljno kampanja koje bi promovisale važnost ovog načina ishrane. Pomoć države je mala, a od ove godine subvencije koje su i inače smatrali nedovoljnim drastično su smanjene. Doduše postoji volja u resornom ministarstvu, kako je nedavno izjavila Jelena Milić zadužena za sektor organske proizvodnje da se davanja države u ovom sektoru povećaju. Kada i koliko će to biti ostaje da se vidi. Pojedine lokalne samouprave na svojoj teritoriji i u skladu sa svojim mogućnostima pomažu razvoj organske proizvodnje. U Novom Sadu, na primer, grad svojim proizvođačima plaća nabavku semena i troškove sertifikacije. Do prošle godine plaćao je i 25.000 dinara za troškove đubrenja parcela, ali ove godine je ta pomoć izostala. Jedan od predloga organskih proizvođača je da država po ugledu na neke Evropske zemlje učestvuje sa 50 odsto u ceni organskih proizvoda. Na taj način pomogla bi proizvođačima, ali i omogućila stanovništvu da lakše dođe do ovih zdravih proizvoda.
Autor: Aleksandra Milic
„Poljoprivrednik“
