Gordana Šokšić: „Moj san o zatvorenom krugu – proizvodnja, skladištenje i prodaja se ostvario. Naš porodični posao razvijamo i u tome uživamo.“
Pre šesnaest godina imala je želju i viziju da se bavi proizvodnjom zdravstveno bezbedne hrane. Danas, nakon godina usavršavanja, planiranja, rada i ulaganja, Gordana Šokšić sa svojom porodicom na imanju u Tarašu, nedaleko od Zrenjanina, uzgaja kvalitetno organsko povrće i voće. Prepoznatljivi organski proizvodi sa „Biofarme Šokšić“ dostupni su širokom krugu potrošača jer ih je moguće kupiti u velikim trgovinskim lancima.
Nekada san – danas stvarnost
Svoje imanje vredni domaćini, Gordana i Vojislav, su uz pomoć sinova Mirka i Gorana, stvarali godinama, korak po korak, šireći gazdinstvo, znanje i tršište.
Biti organski proizvođač je kompleksan posao, priča Gordana, i podrazumeva primenu niza kontrolisanih postupaka u procesu i veliku odgovornost u primeni koncepta zdravog načina proizvodnje. Na površini od petnaest hektara uzgajaju uglavnom povrće, a u poslednjih par godina, dodaje, fokusirali su se na određene vrste jer znaju šta tržište traži. Kako je u poslu važno ići napred i prihvatati izazove, Šokšići su realizovali ideju koju su razvijali par godina, napravili veliki korak i investirali u izgradnju hladnjače kapaciteta 150 tona. Jedan deo je prostor za čuvanje robe, a u drugom, kako i zahteva Global Gap, je prostor za pakovanje.
Izgradnjom hladnjače otvorile su se nove mogućnosti i saradnja sa kooperantima, kaže Goran Šokšić koji je od malena, kao i brat Mirko, pomagao roditeljima u poslovima na njivi. Priznaje da ga je privlačio sektor trgovine, pa je nakon osnivanja firme 2018. godine, ušao u taj svet. Kao menadžer u početku je bio zadovoljan saradnjom sa više od deset kooperanata i kako su se odvijali poslovi. Sada je, ističe, svestan da u organskoj proizvodnji nema dovoljno robe i da je neophodno uložiti u proširenje primarne proizvodnje i savremenu mehanizaciju.
Goran Šokšić o problemima u prodaji za organske proizvođače
Sve veći problem za organske proizvođače u našoj zemlji je uvoz organskih proizvoda. Mladi Šokšić navodi da su, na primer, proizvodi iz Italije, i pored svih troškova proizvodnje tamošnjih farmera i transporta, na našem tržištu jeftiniji nego domaći organski proizvodi. To je moguće jer italijanski organski proizvođači imaju velike subvencije i robu mogu da prodaju po nižim cenama.
„Mi moramo da nadomestimo troškove ulaganja kroz cene naših proizvoda, a ne kroz subvencije. Takve cene korigujemo i spuštamo kako bismo ostali u sistemu trgovinskih lanaca, što opet povlači i promenu cena prema našim dobavljačima. Takva situacija se ne završi uvek dogovorom, što remeti posao svih učesnika u lancu. Shvatio sam da moramo da radimo na proširenju naše proizvodnje kako bismo manje zavisili od dobavljača. Ako budemo proizvodili na 20-30 hektara, recimo krompir, bićemo konkurentni i za izvoz“, objašnjava Goran.
Naši domaćini primećuju da se poslednjih godina sve manje proizvođača odlučuje za organsku proizvodnju, a da poneko i odustane od ovog posla. Neki ne veruju u organsku, drugima manjka znanje o ovoj proizvodnji, trećima je lakše da se bave konvencionalnom.
„Imam utisak da ljudi imaju odbojnost prema organskoj proizvodnji. Meni je to veliki teret. Mi smo primer da je moguće, ali treba verovati i biti uporan. Sarađujemo sa velikim trgovinskim lancima Deleze, Lidl, Merkator gde su kontrole stalne i opsežne, najavljenje i nenajavljene, stalno ste u sistemu sledljivosti i proverljivosti što je velika obaveza za nas. S druge strane ako želimo više površina pod organskom proizvodnjom država mora više da se potrudi, da pruži jaču podršku onima koji ulaze u ovu proizvodnju, posebno kada je reč o plasmanu i pojednostavljenu procedura.
Od države imamo subvenciju od 28.000 dinara po hektaru i u odnosu na subvenciju za konvencionalnu proizvodnju to je značajno više. Ali sa druge strane, malo je i za njih i za nas. Mislim da bi organskih proizvođača trebalo da bude više. Bez obzira i na promociju ove proizvodnje i ciljane kampanje malo je onih koji se odlučuju da se uključe, a Srbija ima potrebu za organskim proizvodima. Zašto bismo uvozili ako možemo da proizvodimo? Ima prostora. Ljudi treba da shvate i da prozvodeći po organskim principima dajemo doprinos očuvanju životne sredine. Taj osećaj, da učestvuješ u nečemu dobrom i korisnom, je poseban benefit ove proizvodnje i čini da budeš zadovoljan“, poručuje Gordana Šokšić i dodaje: „Moj san o zatvorenom krugu – proizvodnja, skladištenje i prodaja se ostvario. Srećna sam. Izazovi su stalno tu, ali kroz pozitivan stav da se mogu prevazići uz rad i znanje, naš porodični posao razvijamo i u tome uživamo.“
Objavljeno u listu „Poljoprivrednik„
