Zašto je važna regenerativna poljoprivreda? Između ostalog i zbog toga što uz niz prednosti koje donosi, može postati osnova za održivu budućnost poljoprivrede i života na planeti.
Regenerativna poljoprivreda predstavlja holistički tj. humanistički pristup upravljanja zemljištem, koji za cilj ima obnavljanje i očuvanje ekosistema, povećanje biološke raznovrsnosti, unapređenje kvaliteta zemljišta i vode, te ublažavanje klimatskih promena, objašnjava agronom Zoran Lazarov. Ova praksa prevazilazi tradicionalne održive metode poljoprivrede, jer aktivno obnavlja prirodne resurse, umesto da ih samo očuva.
Višestruki značaj regenerativne poljoprivrede
- Očuvanje i obnova zemljišta – zemljište je osnovni resurs za poljoprivredu, ali intezivna upotreba hemikalija i monokultura dovodi do degradacije. Regenerativne metode, poput pokrovnih useva, kompostiranja i minimalnog oranja, povećavaju organsku materiju i plodnost zemljišta.
- Smanjenje emisije ugljen – dioksida – prakse kao što su sadnja drveća, rotacija useva i povećanje organske materije u zemljištu pomažu u vezivanju ugljenika iz atmosfere, čime se ublažavaju posledice klimatskih promena.
- Povećanje otpornosti ekosistema – poljoprivredni sistemi postaju otporniji na nepovoljne vremenske uslove, poput suša i poplava, jer zdravo zemljište bolje zadržava vodu i hranljive materije.
- Podrška biološkoj raznovrsnosti – regenerativne prakse podržavaju bogate ekosisteme koji uključuju razne vrste biljaka, insekata i životinja, čime se smanjuje potreba za pesticidima i veštačkim đubrivima.
- Povećanje prinosa i kvaliteta hrane – obnovljeno zemljište i prirodni procesi doprinose zdravijim usevima, što rezultira većim prinosom i nutritivno bogatijom hranom.
Prednosti
Regerativna poljoprivreda donosi prednosti, kako ekološke i klimatske, tako i ekonomske i društvene, ističe Lazarov.
Ekološke prenosti su obnavljanje prirodnih resursa, poboljšanje kvaliteta vode i vazduha i smanjenje zagađenja pesticidima i hemikalijama.
Klimatske prednosti su aktivno smanjenje ugljenika u atmosferi i prilagođavanje poljoprivrednih sistema promenljivim klimatskim uslovima.
Što se tiče ekonomskih prednosti ističu se smanjenje troškova proizvodnje zbog manje upotrebe hemijskih preparata i dugoročna održivost proizvodnje kroz očuvanje zemljišta i resursa.
Promocija lokalne i organske proizvodnje hrane i jačanje ruralnih zajednica kroz održive prakse predstavljaju društvene prednosti regenerativne poljoprivrede.
Savetodavac PSSS Lazarov dodaje da regenerativna poljoprivreda nije samo alat za održavanje prirodnih resursa, već i ključna strategija za rešavanje globalnih izazova poput klimatskih promena, gubitka biološke raznovrsnosti i degrdacije zemljišta. Zaključuje da uz podršku politika i zajednica, ova praksa može postati osnova za održivu budućnost poljoprivrede i života na planeti.
Foto: pixabay.com
