Zimski popis ptica vodenih staništa završen. Dve najbrojnije vrste su gluvara i galeb

popis ptica

Završen Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2024. godine. Na svim rekama je evidentirano veliko zagađenje i komunalni otpad

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) je tokom većeg dela januara 2024. godine sprovelo Međunarodni zimski popis ptica vodenih staništa (International Waterbird Census – IWC). U akciji je širom Srbije učestvovalo preko 120 ornitologa, članova i volontera, a istraživani su svi najvažniji lokaliteti na kojima se okupljaju patke, guske, galebovi, ždralovi, šljukarice. Ukupno je obiđeno preko 1.000 lokaliteta, a pored ptica beleženo je i stanje njihovih staništa. Uporedo sa IWC-om u periodu od 12. do 15. januara organizovan je i Sinhroni popis ptica grabljivica u Panonskoj niziji, a kod nas je ovo dodatno istraživanje sprovedeno u delovima Bačke, Banata i Srema.

Krajem prethodne godine održali smo obuke za popis ptica vodenih staništa u Zaječaru, Požegi, Deronjama, Novom Sadu, Kragujevcu, Apatinu i Beogradu, a kao rezultat toga ove godine su nam se priključili novi saradnici koji su zajedno sa našim iskusnim popisivačima uspeli da obiđu zaista veliki broj lokaliteta širom Srbije.

Ponovo je najveći poduhvat bio obilazak celokupnog toka Dunava sa priobaljima, od mađarske do bugarske granice, kao i simultana brojanja galebova, malih vranaca i gusaka kod Dubovca, Beograda i Novog Sada. Ipak, na Dunavu ne zimuje ni polovina ptica koje su prisutne na našim vodama, tako da je bilo još mnogo drugih izazova. Ove sezone januar je bio hladan i uglavnom suv, tako da smo izbegli maglu, duboke snegove i zaleđene puteve što je značajno olakšalo bezbednost i rad na terenukaže Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Terenci i volonteri DZPPS-a su pojedine lokalitete obilazili u saradnji sa upravljačima i čuvarima zaštićenih područja i drugim institucijama koje se bave zaštitom prirode i vodama. Ptice su popisivane sa brodova, iz automobila ili pešaka, a brojane su patke, guske, labudovi, gnjurci, ronci, čaplje, galebovi i ostale ptice koje borave na vodama ili uz njih.

popis

Fokus je kao i prethodnih godina bio usmeren na najznačajnija okupljališta ptica i zaštićena područja gde smo zajedno sa upravljačima rezervata i korisnicima voda radili na terenu. Tu bi posebno izdvojili Direkciju za vodne puteve „Plovput“, Ustanovu „Rezervati prirode Zrenjanin“, Javno preduzeće „Vojvodinašume“, Pokret gorana Sremske Mitrovice, Društvo za zaštitu životne sredine „Okanj“, Turističku organizaciju opštine Surdulica i Javno vodoprivredno preduzeće „Vojvodinavode“. Ovom prilikom želimo da se zahvalimo svim našim saradnicima, kao i svima koji su i na najmanji način pomogli naše članove i volontere. Ove godine smo za obuke i rad na terenu ponovo uspeli da obezbedimo značajnu finansijsku pomoć od fondacije Tour du Valat iz Francuske i kompanije “PETERZOMER B.V.“ iz Holandije“, dodaje Šćiban.

Kao i ranijih godina dve najbrojnije vrste bile su gluvara i obični galeb, dok su sve ostale bile znatno malobrojnije. Ovaj januar ističe se neuobičajeno velikom brojnošću plovke kašikare, crnotrbe sprutke i crnih lunja, inače vrlo malobrojnih zimovalica. Specifična je i masovna pojava ritskih sova kakva kod nas godinama nije bila beležena – evidentirano je preko 100 jedinki i jata od skoro 30 ptica. Na zimovanju u Srbiji su po prvi put potvrđene dve vrste – veliki morski gnjurac i srebrni vivak. Od ostalih retkih zimovalica sa severa beleženi su još mali labudovi, baršunasti turpani, srednji ronci, ušati gnjurci, crna roda, gakovi, čaplje govedarke, crni orlovi, riđe lunje, crni galeb, sabljarke, zlatni vivci i sprudnici ubojice.

Dominantna pojava je zabrinjavajuće opadanje brojnosti gluvare i liske na svim obiđenim staništima. Na svim rekama je evidentirano veliko zagađenje i komunalni otpad svuda duž naših vodotokova, a posebno Dunava, Zapadne i Južne Morave, Ibra. Ilegalno uzurpiranje priobalja jezera i reka, hemijsko zagađenje, nova preoravanja slatina i vlažnih livada veliki su problem kako za ptice, tako i ljude jer predstavljaju izrazito negativan odnos prema vodi kao prirodnom resursu.

Na većini vodenih staništa u zemlji redovno se sprovodi lov, a beleženo je i nekoliko slučajeva krivolova i ribokrađe, usled čega su na gotovo svim vodama ptice izuzetno plašljive i malobrojne. Neke vode su intenzivno eksploatisane privrednim ribolovom, ribokrađom i zagađenjem, a posle se za nedostatak ribe optužuju kormorani i druge ribojedne ptice. Prosto zaprepasti kada na deonici Dunava na 10 kilometara rečnog toka ne zabeležite ni 100 jedinki pataka, galebova, kormorana ili labudova, pojašnjava Marko Šćiban iz DZPPS.

Saznanja do kojih se dolazi kroz ovo istraživanje koriste se za preduzimanje konkretnih koraka u zaštiti populacija divljih ptica, lovnih vrsta na međunarodnom nivou i uopšte značaja vodenih staništa za očuvanje biološke raznolikosti. Podaci koje ornitolozi u Srbiji prikupe na kraju se objedinjuju i šalju u svetsku bazu podataka koju vodi organizacija Wetlands International iz Holandije, te kasnije implementiraju u Bernsku, Bonsku, Ramsarsku i AEWA konvenciju. Nama u narednom periodu predstoji prikupljanje i obrada podataka sa terena, dok su podaci sa Panonskog popisa ptica grabljivica već prosleđeni koordinatorima iz Mađarske i biće naknadno objavljeni.

Predlažemo: Izgubili smo oko 600 miliona jedinki ptica gnezdarica Evrope

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede