Osim klasičnog plodoreda (jedan usev po 1 parceli), međuusevi i mešovita sadnja predstavljaju takođe ključne elemente za optimiziranje međusobnog dejstva interakcije useva.
Plodoredi treba da uključe i gajenje poduseva, naknadnih i postrnih useva, gajenje međuuseva i ozimih pokrovnih useva, kao i druge modifikacije.
Tabelarni prikaz dobrog, zadovoljavajućeg i lošeg preduseva za pojedine vrste povrća
|
VRSTA |
DOBAR |
PREDUSEVZADOVOLJAVAJUĆI |
LOŠ |
|
Paradajz i paprika |
Višegodišnje trave, ozima pšenica, grašak, luk |
Kupus,šargarepa |
Paradajz, paprika, plavi patlidžan, spanać, krompir, krastavac |
|
Grašak |
Pšenica, crni luk, krastavac, kupus, mrkva, paradajz |
Bostan, krompir |
Viš. trave, boranija, grašak |
|
Crni luk |
Višegodišnje trave, ozima pšenica, grašak |
Kupus, šargarepa |
Crni i beli luk, praziluk, rotkva |
|
Šargarepa, peršun, celer |
Ozima pšenica, vrežaste kulture, grašak |
Paradajz, paprika, kupus |
Šargarepa, peršun, celer, paštrnak |
|
Lubenica, dinja, tikva |
Višegodišnje trave, leguminoze |
Kupusnjače |
Lubenica, dinja, tikva, paradajz, paprika |
|
Kupusnjače |
Višegodišnje trave, leguminoze |
Paradajz, paprika |
Krastavac, tikve, kupusnjače |
U organskoj proizvodnji najčešće je gajenje združenih useva. Kombinacija zavisi od osobina zemljišta i cilja gajenja. Ovaj sistem je ekološki, racionalan, zahteva manja ulaganja i doprinosi smanjenju šteta od korova, bolesti i štetočina. Najčešće se kombinuju usevi sa različitim potrebama, različite razvijenosti korenovog sistema, stabla i listova. Združivanjem useva se povećava biološki biodiverzitet, a time i efikasnost plodosmene.
Autor: Jorgovanka Vlajkovac, dipl. inž.
psss.rs
